Srpski književni glasnik

2922 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

бугарском зближењу неколико година није се појављивала. Изгледало је као да је још једном за навек прекинута веза која спаја два суседна и братска народа. Али јеу ствари било другаче. Саме прилике ишле су на руку све већем економском приближавању између Србије и Бугарске. Царински рат који је Србија била повела са Аустро-Угарском, а који се најзад завршио анексијом

Босне и Херцеговине, упутио је Србију да пијаце својим. трговинским производима тражи на Југу и Западу. Један _

од важних путева за те пијаце била је и Бугарска. И она је, доиста, изишла Србији у овим тешким приликама на сусрет. Њена црноморска пристаништа — Варна и Бургас — отворена су српском извозу, а на њеним железницама уживала је Србија знатне олакшице. То је можда и допринело да се идеја о економском зближењу не само одржава, већ и добија видна израза у једној похвалној иницијативи. Онда када је Србија ушла по: нова у редовне трговинске односе са Аустро-Угарском, и када је ова мислила да ће је понова економски подвластити, јавља се тежња у увиђавних економских политичара једне и друге земље да се везе између Бугарске и Србије и даље одрже, појачају и рашире. Ова тежња је добила први пут израза на прошлогодишњем Свесловенском Конгресу у Софији, чија је последица била установљавање једнога српско-бугарскога одбора.

Г. Златарову, секретару Софијске Трговачке Коморе, припада заслуга што је идеју о српско-бугарској економској заједници на Свесловенском Конгресу најјасније истакао и што ју је, затим, развио и пред једним компетентним телом, Софијском Трговачком Комором. У своме предавању, држаном 9 новембра 1910 пред ХИ седницом Трговачке Коморе, а које је сада одштампано, Г. Златаров је укратко изложио међусобне трговинске везе двеју братских земаља и разлоге који говоре за њихово појачање, покушаје који су до сада у томе правцу чињени и мере које би требало даље предузимати.

По њему, Србија и Бугарска упућене су економски

А ПИ ИН

име ћица њиви

2 | С

|