Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 225

као и политички једна на другу, јер њиховој економској самосталности грози један исти непријатељ — велике индустријски развијене европске државе, које Балкан сматрају као колонијалну територију. Данас, разједињене, Србија и Бугарска не могу се тој политици одупрети, али када би се споразумеле и склопиле један царински савез, Србија и Бугарска биле би довољно јака економ: ска чињеница да у погодбама са тим великим државама издејствују за себе веће користи и да се од њихове сувишне експлоатације бране. Осим тога, Србија и Бугарска биле би довољна гериторија да и саме собом неке гране индустрије развију. Економско зближење, пак, одвешће нас неминовно и политичком зближењу, које ће бити спас за оба народа. А да је и једно и друго зближење могуће и поред свију наших националних разлика и аспирација, Г. Златаров указује на поучне примере Швајцарске, Немачке, Аустро-Угарске и Енглеске, државе које су конгломерат разних народности и више или мање самосталних државица.

Само, пут којим се покушало да оствари ово зближење по мишљењу Г. Златарова није био добар. Хтело се одједном да постигне потпун споразум у свима питањима, и да се пред Европу изиђе са готовим делом једнога савеза. Много боље је, међутим, поћи другим једним, обилазнијим, споријим, али поузданијим путем. Нека се проуче ближе, детаљније поједина питања тога споразума и нека се једна по једна реформа у томе правџпу изводи, па ћемо једнога дана имати савез и без великих, бомбастих фраза. Та акција треба да се потпуно издвоји од политике и званичних представника и треба да буде поверена приватној иницијативи. Један добар пример такве акције дају нам Белгија и Холандија, где се пре неколико година образовао од највиђенијих политичара, економиста, књижевника, и осталих културних радника један одбор који тражи путеве и средства за економско и политичко зближење ових двеју земаља, које су, исто као и Србија и Бугарска, угро-