Srpski književni glasnik

| ;

224 Српски Књижевни Гласник. жене од стране Великих Сила. Г. Златаров се потрудио те нам је дао и статут и програм рада такве једне корпорације. Софијска Трговачка Комора усвојила је у целости предлог Г. Златарова, па је он и у Србији свесрдно прихваћен. Жељени српско-бугарски одбор основан јеи у њега су ушли по 24 виђена економска и културна радника с обе стране. На јесен ће овај одбор и званично објавити своју организацију и предузети рад на остварењу ове за балканске државе, а нарочито за Србију и Бугарску спасоносне идеје.

К. ЈОВАНОВИЋ,

Д. МаРинОвђ: Сшефанф Стамболовф и новвишата ни исшорил. Т. Пћевђ, страна УМ, 720, 1п 80, са сликама, цена 4 динара.

Ова књига је скуп бележака и успомена рађених по белешкама самога Стамболова и писца. Она обухвата време од 27 априла 1879 године до 19 маја 1894 године. Обухвата дакле најинтересантнији део бугарскога политичкога живота, од ослобођења до установљења какве такве парламентарности у Бугарској. Сем биографских црта о Стамболову, који представља тип једнога тврдоглавога балканскога политичара, са свима недостатцима и добрим особинама, има бележака о догађајима који су предходили догађајима из 1878 године. Ове белешке су непотпуне, јер се у њима о неким стварима врло мало говори; на пример о Српско-бугарскоме Рату. О људима и стварима који нису припадали партији Стамболова, писано је врло мало и увек врло рђаво. Књига је, у опште, само одбрана Стамболова и његових последника, а нарочито њихове политике, која је оставила дубоку бразду у животу нове Бугарске. Готово свима је познато да је

режим Стамболова сматран и данас као режим терора.

Из ове књиге се баш добро види како је овај сурови Балканац терорисао народ и владара за дуго време и

сома гафем рођака љрдеилењина амин

ми » "ју ~“ по аи