Srpski književni glasnik

Р"

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 225

као регент и као први Министар Бугарске. Књижевне вредности ова књига нема, али историјске има за Бугаре и остале балканске народе. У њој ће бити доста нетачних ствари, навијених као и многе друге ствари из ове велике књиге, али ипак корисних. Колико је нама познато до сада се није ниједан Бугарин јавио да исправи опширније и детаљније ову дебелу књигу. Други део ових успомена бавиће се нерасветљеним убијством Стефана Стамболова. Јомој

Сапа Гисегпа: Моп(епесто5 ђедец!епаз(е5 Не!депуо!кзПед, д:е Носћхе дез Мах!т Стпојеу1с. Хастеђ, 1911.

Г-ђица Камила Луцерна, која је од раније позната својим проучавањима о „Хасанагиници“ и њеним варнјантама, стекла је једно потпуно заслужено име солидне и добре раднице. Њезина проучавања о битним особинама, о суштини пјесама рађена су са много осјећања и са много разумијевања, суптилно, свјесно, с успјехом; њезини пријеводи одликују се нарочитом вјерношћу, вјерношћу која је изразита у свима појединостима, у свима ријечима, у сваком деминутиву.

„Женидба Максима Црнојевића“ јавља се сад по други пут у немачком пријеводу. Први је Талфин, „Гле Носћхен дез Махштп Хегпојемзсћ“, у њеној збирци „Мо!К5Недег дег Зетђеп“, пријевод у многом добар и срећан и са много пјесничкога осјећања. Гете, који је читао тај пријевод, био је одушевљен пјесмом и рекао је ове ри: јечи истакнуте као мото књиге: „О одличности пјесме не треба ништа да кажем; она је јединствена и красна и садржи као свака права пјесма сву поезију“.

Г-ђица Луцерна дала је осим пријевода пјесме и увод у њу. Историјске елементе њене, који су у њој толико занимљиви, довела је у везу са елементима бајке и указала је на симболичну важност златне везене ко: шуље исту као и златног руна или Брунхилдиног паса

5