Srpski književni glasnik

за “ РТ ~

926 Српски Књижевни Гласник.

Нибелуншке пјесме. Онда је рашчланила све битне особине пјесме, која има много једнаких момената као и Нибелуншка (замјена младожења као мотив осим паса; у појединостима по 1000 сватова у обје); тражила је у колико и зашто пјесма која је сачувана код Вука представља најпотпунији тип; најзад је с успјехом излагала психолошки развој радње. На крају је преглед варијаната и један приближно тачан суд о Костићевом драматизовању те пјесме. | |

Г. Светислав Стефановић пишући раније о трагичности Максима Црнојевића ( „Летопис“, књига 206; 1901) хтио је да истакне, како је Лази Костићу чињена нарочита неправда тим што се о његовом „Максиму Црнојевићу“ писало са више предрасуда него разумијевања. И он је кушао да за разлику од пјесме „иначе безначајне“ истакне дубину трагике у комаду, нарочито компликовану, свјесну, интензивније осјећану. Само, он је при том и сувише дао своје схватање Максима, који у себи носи толико хамлетовског, и није готово никако кушао да аналише читаву трагедију Костићеву као такву. Излагање Г-ђице Луцерне је више стварно, и ако је, на штету, мало развијено. С тога, и послије ове радње, о „Максиму Црнојевићу“ није казана задња ријеч.

Говорећи о народној пјесми ја бих упозорио на једну споредну, али ипак занимљиву појединост. Као “у Херцеговини што је тврдо увјерење, да је сва пропаст Херцега и његове куће настала због Латинке, која им је дошла у дом, исто тако је иу Црној Гори „проклета Латинка“ повод свему јаду. У пјесми је то нашло свог израза, свог осјетног израза, поред свега тога што је Иво, у ствари, за све крив и што то у многом и пјесма осјећа. Занимљиво је и врло карактеристично како пјесма даје кривицу Латинки, како је мотивише. Она је мудра, мудрија него ико од све дружине, и није противна Максиму;

Ко је мудар и ко је паметан,

Томе, свекре, ваља разумјети, И свак може муке допанути;

"аб урин повела здрави павуад ата

РА

евро фкн Мор ан о хтренрема блуд зе 4 екашнере ла паде фита