Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 239

ЧИ ЕУ А.

Тодор МаРКОВИЋ. — На мору, у Ловрани, пре месец дана завршио је свој живот Тодор Марковић, један од наших најмлађих књижевних радника, апсолвирани студент Университета. Марковић се родио у Кругујевцу 9 септембра 1888 године, свршио основну школу и гимназију у Београду и уписао се, 1907, на југословенску групу филозофског факултета. Он је ту био један од највреднијих ученика и један од најбољих чланова књижевних семинара. Као студент друге године добио је светосавску награду за своју студију „ЈБубен Каравелов у српској књижевности“. Тај Марковићев рад донео је „Српски Књижевни Гласник“ прошле године. Он не по: казује само једног вредног и способног младог радника на књижевној историји. Више од тога, он говори о Марковићевој пространој љубави за све потиштене људе и о великом цењењу оних који их бране, о његовом срцу које је знало за дубока осећања и за велику нежност; али и о његовој тежњи за једним јаким и пуним живовотом и за крепком борбом која доноси социјалну правду и лични мир. О тој љубави, о том срцу и о тој тежњи, нарочито о тој тежњи, још више знају да причају његови другови, који су га волели више но иког из своје генерације и у чију успомену се Марковић унео да у њој дуго остане. А А.

Др. Аугуст ХАРАМБАШИЋ. — У Загребу, 3 јула, умро је, у својој педгсетој години, Др. Аугуст Харамбашић, један од активних хрватских радника из осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Њега нису приликом смрти ожалили широки кругови и великом жалошћу, јер он је био више бард једне странке него бард васколиког човечанства. Његове песме, за које је и страдао, водиле су за собом велики део хрватске омладине пре три деценије, али их се данас сећају само као знака једног великог одушевљења. Али ни сада им нису одрекли, нити им се уопште може одрећи, значај које су онда имале. Сем тога; нико неће оспорити Харамбашићпу делатност на пољу хрватског новинарства и знатну заслугу за хрватску преводну књижевност.

Харамбашић се родио 1861 године, у Доњем Михољцу. Рано остао без родитеља и сам се пробијао. 1874 свршио матуру и уписао се на Университет. Због политичких демонстрација, у другој години права био је удаљен