Srpski književni glasnik

240 Српски _ Књижевни ГЛАСНИК.

са Университета. У Бечу је студирао права годину дана, а завршио их 1881 године у Загребу. 1886 године објави у листу „Балкану“ три песме. У једној, „Молитви Отаџбини“ нађу велеиздају и за њу казне Харамбашића и уредника листа затвором и губитком грађанских права, која су им враћена после четири године. 1892 године положио докторат права, 1894 испит за судију а 1896 године правобранилачки испит. Био је посланик неколико пута. Припадао је странци права и био њен активни члан све до 1895 године. Уређивао је листове који су били њена гласила. Од 1895 „домовинаш“. Доцније се придружио српско-хрватској коалицији. Умро је после дуге болести у душевној болници.

Још у петом разреду гимназије, Харамбашић је из давао за своје другове шаљив лист. Као матурант, издавао је у Пожеги политички лист „Хрват“. 1879 године пошаље Шенои своје песме на преглед. Шеноа га уведе у „Вијенац“. Прва песма штампана ту била је глоса „Домовини“. После тога био је стални сарадник „Вијенца“. Песме је објављивао по листовима, и, сем у „Вијенцу“, нарочито у сарајевској „Нади“ и „Балкану“. Глас му је донела збирка политичких песама „Слободарке“, која је изишла 1883 године. Сем те збирке изишле су „Ружмаринке“ и „Ситне пјесме“ (1884), „Тугомилке“ (1887), „Невенке“ (1892). 1895 године издала му је Матица Хрватска, чијег је књижевног одбора био члан, „Изабране пјесме“. 1899 године изишао је у „Нади“ његов занимљив циклус „Римских сонета“. —— Радио је и на дечјој књижевности. Заједно са Змајем Јованом Јовановићем издао је „Златну књигу за добру децу“. — Написао је либрето за опере „Златка“ и „Краљев Хир“ за које је музику написао Зајц. Заједно са Др. Стјепаном Милетићем написао ли. брето за „Армиду“ и „Задњи бој“. У „Вијенцу“ за 1897 објавио је оригиналан драмолет „У спомен Лисинскога“. Преводио је, не увек с оригинала, Софокла, Тараса Шевченка, Гогоља, Толстоја, Шекспира, Шилера, Лопеа де Вега, Александра Диму, Едмона Ростана. Последњи његов превод, „Вајлдове приче“, изишао је пре два месеца. (Загреб, 129, 103 стране).

Код нас Срба Харамбашић је био мало познат и није се читао. В. М.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ