Srpski književni glasnik

250 Српски Књижевни ГЛАСНИК. нисам заборављала себе: свесно или несвесно ја сам увек понешто добијала за себе и уживала у томе. То је, ваљда, оно уметничко уживање у себи.

А ја сам заиста имала дара да се одазовем на исти начин којим ми се обраћају, да одговарим исто онако како питају: ако отворено, отворено; ако дршћући наговештавају, дршћући сам наговештавала; ако ћутањем и погледима, ћутањем и погледима. И никад није било лажи, ни претварања у таквим случајевима. Само је умора бивало почешће.

Прилази ми на Калемегдану модерно девојче од петнаест година и жали се на своје родитеље. „Тако су страшно назадни — говори ми — да ми дође да бежим од куће. Ја волим једнога човека, а они кажу да је он лакомислен, а ја да сам будала и забрањују ми да га примам у њиховој кући. Спутавају ми слободу, одричу ми способност да мислим и да осећам. Не даду ми да волим отворено. Е, па добро, ја ћу га онда за инат пољубити на Калемегдану. Па баш и да је заиста рђав, шта се њих тиче кад га ја волимр Ви не можете замислити, госпођице, како је мој живот у кући страшан. Ако тако потраје, може ми поцрнети пред очима, а онда — ја не одговарам за себе“. М она би, не саслушавши добро моје савете, одлазила, да се смеје с другарицама, а ја сам остајала да бринем о њој, као да сам сад већ ја одговорна за њу и за све њене поступке.

Једна моја другарица несрећно се удала, другој болесно дете; једна стидљива девојка, без мајке, не сме да каже оцу да воли другога, док је он саветује да се уда за једног просиоца; једна студенткиња воли једног ко» легу који је равнодушан; један воли туђу жену, један глумицу ; једну преварио вереник, другу вара муж; један запао у блато, па, кад је хтело да га угуши, освестио се и зажелео да се очисти. М тако даље.

И сви су долазили к мени и отворено ми се исповедали. Нико није крио својих погрешака, нико није лагао — можда што се нико није бојао прекора, што су