Srpski književni glasnik

БОЛНИЧАРКА. 251

сви знали да ће им бити опроштено; јер ја нимало нисам строга.

ИМ, као да сам свима била старија сестра или нека млада мајка, слушала сам, саветовала, тешила или плакала с њима. Ја сам понекад чак сама прилазила онима који су се устручавали да ми приђу. И они се никад нису покајали што су били искрени према мени. Ничију тајну никад нисам изневерила.

Нико није примећавао мој таленат као таленат. Сваки је мислио да сам добра више него што заиста јесам, и сваки је мислио да сам њему пријатељица. И ништа више. То је мени било пријатно. М, осмехујући се, ја сам себи говорила да се моја стара жеља из младих дана остварује у маломе, и да ће се, кад умрем, заиста искупити доста света и говорити о мојој вредности. Увек сујета —- мала или велика.

Али чудновато: изгледало је да су се сви ти људи што су ми прилазили бринули за себе, а само ја да сам се бринула за друге. Али то није тачно: и ја сам се бринула за себе. Јер кад год ми се учинило да сам негде могла помоћи, а ја сам се начинила невештом, да попустим лењости или умору, увек сам после то платила кајањем. Чинило ми се да сам учинила грех, као доктор кога. су позвали болеснику а он отишао своме пријатељу на весеље.

Интересовала сам се за друге, али сам се највише увек интересовала за себе. И питала сам се хиљаду пута: какво сам ја то чудовиште, да у себи немам себе, нити чега свога2г Зар сам индивидуа без индивидуалности 2 Зар је моја душа пустиња Чинило ми се да није. Али онда зашто у њој, као одјек, одјекују туђи јади2 Зато што немам својих. А зашто их немам Та ја сам се толико пута осећала јачом од других. Шта је природа хтела од мене да начини» Шта сам ја начинила од своје природе» Ко сам ја Шта сам ја>

Само један одговор био је истинит: — болничарка. Болничарка ! Она је јача од својих болесника док 6бо-