Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
Ду У у МБ
ОСеВАШАРА А РА
Ко жељну другу и са срцем брата, О, драго море, теби ширим руке,
И у дну груди ћутим топле звуке Златнијех птица распјевана јата...
Овдје се губи мој бол, моја туга... Са твојих вала, гдје свјетлила роне, Слушам ли како миле строфе звоне, У магли душе затрепти ми дуга.
И вазда кад се са твојих ширина Повратим дому уз поздрав галеба, Ја драгој носим срце пуно неба, Пуно корала, перла и рубина —
У души јато сребрно се вије
И шуме једра лађа раштрканих, И талас пљуска, свијетли се, бије, И ломи хриди бола нескрханих...
О, драго море, теби ширим руке, Пружам ти срце обрвано тугом... Шуми и проспи своје топле звуке, И бол мој огрни перлама и дугом...
АЛЕКСА ШАНТИЋ.