Srpski književni glasnik

Ду У у МБ

ОСеВАШАРА А РА

Ко жељну другу и са срцем брата, О, драго море, теби ширим руке,

И у дну груди ћутим топле звуке Златнијех птица распјевана јата...

Овдје се губи мој бол, моја туга... Са твојих вала, гдје свјетлила роне, Слушам ли како миле строфе звоне, У магли душе затрепти ми дуга.

И вазда кад се са твојих ширина Повратим дому уз поздрав галеба, Ја драгој носим срце пуно неба, Пуно корала, перла и рубина —

У души јато сребрно се вије

И шуме једра лађа раштрканих, И талас пљуска, свијетли се, бије, И ломи хриди бола нескрханих...

О, драго море, теби ширим руке, Пружам ти срце обрвано тугом... Шуми и проспи своје топле звуке, И бол мој огрни перлама и дугом...

АЛЕКСА ШАНТИЋ.