Srpski književni glasnik

ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 25

Милетић, Милетић, Милетић! Милетић је био врашки тић! Милетић је добио нову зграду, додуше страшну, јер не само да изгледа из вана као оранжерија него има и посвема неподесну позорницу, немодерну и управо грозно уређену. Милетић је био увјерен, да је директни рођак аутора „Теуте“ и ускриситеља хрватског театра — Деметра, пак да је према тому позван, да хрватски театар по други пут ускриси, да створи (управо створи!) хрватску драму, оперу, публику, глумце — све.

Дакле, ово потоње (велико увјерење!) може имати и који други интендант. Али што је главно: Милетић је имао — новаца! А то нема сваки интендант. Посвема је невјероватно, како је то важна ствар у таковом послу. Имати новаца — а имати службу!

У Паризу буде изнесена какова новост, више пута само новотарија. Др. Стјепан пл. Милетић путује у Париз. Увјерен да они у Паризу већ посвема тачно знаду, како је он ускрисио хрватски театар, како га је учинио другим по реду у Аустро-Угарској, а незнам којим по реду у Европи.

У Паризу дашто не обави много. Али то не смета. Он се враћа у Загреб, новине пишу о томе што он све носи из великог свијета, и велика, нова оранжерија се опет напуни.

„Ипак је „феш дечко“ тај наш Милетић!.. Лаже, маже, пртља, фрфља, али на концу конца ипак је симпатичан !...“ Ако мисли, да је потребно, он ће глумце и цијели театарски персонал мучити до последњих граница стрпљивости с пробама (али ће им и сам непрекидно присуство: вати!), он ће глумити, бит ће статист, гурати ће кулисе, посвадит ће се, опсоват ће, али онда на концу ударит ћеу велики бубањ хвале, повисит ће гаже, обећат ће царства, држат ће колегијалне говоре, здравице, у опће, учинит ће све што је нужно да се види, да је све то само театар и ради театра! Једнако је и с јавношћу — публиком, штампом и писцима.

МР ми семе

у " "

а и и парњак.

5 а

У

~

Дана ||

Ја ои