Srpski književni glasnik

28 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

чецовим осванули на свим вратима и ходницима фермани, који су свршавали са „налажем“, „забрањујем“, „заповиједам“. Треба наиме знати, да је Трешчец дуго година дјеловао као окружни управитељ (котарски предстојник) у Фојници или у неком сличном мјесту у Босни. Ма да ја нисам боравио никада веома дуго у Босни, познато ми је, да је Босна на гласу са чиновништва.

Када Трешчецу рекоше да наш театар страда понајвише због тога, што је у њему нестало дисциплине, онда је морало доћи до оних „забрањујем“, „налажем“ и тако даље. Али театар није окружни уред, а глумци нису канцелисти, писари. Ну Трешчец, којега је штампа и јавност тако лијепо дочекала, Трешчец очито није све разлике између уреда и театра уважио. Он није слутио, да је њега кадар презрети његов слаби глумац само зато, што он није до онда ни примирисао театру, што је пуки чиновник и тако даље. Па сад избијте му то из главе. Докажите оном глумцу да Трешчец има најбоље намјере, и да он мора респектирати наредбе свога шефа, биле оне овакве или другачије.

Фијан, Мандровић! А, то је што друго! Они су на театру одрасли, они су с њим срасли. И ако су кадгод били неправедни, било је све театар и опет ради театра. Е

Ну није Трешчец наишао на „становито неразумијевање“ само под кровом куће, која је њему повјерена. Ма да га је штампа и готово сва наша јавност дочекала с много љубави, нашао је он брзо прилику да се са штампом заквачи. Докинуо је извјеститељске улазнице и увео нешто „што по цијелом свијету (и у бечком Бургтеатру) вриједи“. Али наши људи неће да буду једнаки цијелом свијету, а напосе казалишни извјеститељи за: гребачких новина неће да их изједначе с бечлијама. Не с тога, што би им то било испод части, него јер Загреб није Беч!

Ми немамо много знаничних новинара и новинских сарадника. То је могуће неприлика, али се је показало,