Srpski književni glasnik

ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА. 31

пута минималне врједности. Шта се ту све није славило и у звјезде ковало 2

Други корак к остварењу новога начина „његовања“ драме (хрватске напосе!) било је уведење драмских мјесеци и драмског жириа.

Драмски мјесец >

Код нас наиме иду у театар они људи, који имају за то довољно времена, који се досађују, а имају сред става да си прикрате досаду. Ја не знам је ли такав и другдје, али верујем, да највећи контигенат казалишних посјетника сачињавају вазда управо овакови посјетници. Било би смјешно тврдити за све оне, који хрле у театар у досадне јесенске и зимске вечери, да иду у храм умјетности! Иду, јер не имаду камо другамо ићи, иду јер је то „фино“ и „нобл“, иду јер иде и сусјед, кум, стриц, и тако даље. Ишли би и на драму, која би била на полак добро приказивана, и на солидну, класичну трагедију, ишли би — јер се на покон мора ићи у театар. Да куда ћеш иначе. А тамо ипак човјек види тоалете, лијепо учешљана лица, састане се с разним знанцима, дозна за ситне градске скандалчиће и аферице, које ће истом сутра у јутро осванути у крајцаршким листовима. Дакле јесени и зими се мора ићи у театар. Но кад је тако, када ти људи баш морају у театар, онда ћемо им приредити оперете и опере, да тим рађе дођу. А драме ћемо приказивати у — љетним мјесецима! По могућности изван редовитог, годишњег абонмана и у засебном „драмском“ абонману. Она „неколицина“, која се оду. шевљава за драму, доћиће и у љетним мјесецима (када је и под ведрим небом вруће!) у театар. Ако наиме имаду смисла за драму. А ако не имаду смисла за драму, онда је то само доказ, да загребачка публика не има смисла за драму, пак драму треба послати у провинцију, на путовања !...

Без сумње коректно и исправно мишљење о драми, загребачкој публици и позиву народнога хрватскога театра у опће, само од мале користи за драму.