Srpski književni glasnik

ПРИ У 07 П Р у их » 2 њој Ј "

45 Ра РАЗИГА "УУ,

32 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ПОН ~ Е =

А хрватска драмаг

Ваљда хрватска драма не има какав привилегиј. За хрватску драму треба у осталом смислити још једну посебну установу. До сада је било пет шест хрватских драматичара. То је превише! Сватко би писао драме, али ми требамо само савршене, изврсне драме. Ако се на хрватском театру приказују којекакве француске и друге _ комедије и врло слабе ствари, само зато јер су и вани приказиване — глупости, одатле још не слиједи да се на тим истим даскама смију износити и хрватске драме, за које није евидентно да ће бити догађаји и — вући!

Да мржња ради неприказивања хрватских драма не падне на театарску управу, треба саставити театарски жири. Тај театарски жири добит ће на оцјену оне драме, које театарска управа не кани приказивати. Зато ће жири бити састављен од три „посвема слободна“ члана театарске управе (интендант, драматург и директор драме) и четири књижевника, који нијесу чланови театра. Између ове четворице вазда ће се наћи барем један, који ће бити за то да се драма не приказује. А нађу ли се двојица, онда је ствар у реду. Три члана управе вазда ће бити барем од прилике истога мишљења, па када их у том мишљењу „подупре“ још један или два члана жириа, онда је — жири — закључио и тако даље. Интендант може дакле аутору све обећати, једнако му може драматург све признати, али кад се састане жири, онда је — жири — закључио!

И ово је измислио за његовање и заштиту хрватске драме хрватски књижевник! Чисто је тешко у то повјеровати, а ипак је тако! На интендантској столици сјеђаху непризнати књижевници (трагед Фијан, Адам Мандровић, оперни пјевач Хрељановић) и ниједан није требао овакав жири. Приказивале су се хрватске драме кадгод боље, кадгод лошије, јер су сви ти људи знали да се драмски писци обично не рађају готови. Знали су, да би било од прилике исто захтјевати од драмског писца нека напише одмах први пут посвема успјелу драму, као што и захтјевати од кипара, да створи одмах први пут