Srpski književni glasnik

2 „ДР ~ „"

34 Српски Књижевни Гласник.

троструку повољну свједоџбу „Госпођица од телефона“, и тим затјера у неприлику своје знанце и пријатеље, ја бих и опет сумњао јесмо ли у хрватским комедиографима добили барем једнога аутора „Ноћи трију краљева“.

Жири је сувишан док на управи сједе књижевници, који су кадри просудити квалитет понуђене радње, али када је већ основан, онда би морао вијећати о „Госпођици од телефона“, као што је вијећао и о „Душама“. То је барем јасно! Ако није, онда би могло бити само увредљиво по онога, тко је жири саставио, тко га треба, тко га сачињава и тко преда њ ступа.

Коначно се установа жириа показала и доста неподесном с чисто техничких разлога. Догађало се, а догађа се и сада, да писац мора чекати по пет, шест и седам мјесеци на одлуку управе, јер чланови управе нијесу поспјели прочитати радње, јер цензура није рекла своју и тако даље. Сада гдје умјесто четворице (три члана управе и цензор) треба да прочитају драму осморица, по готово запиње. Чему све овог Управи је вазда било слободно примити и приказивати што је хтјела, а одбити што јој не одговара. По оном што изнесе лахко је створити суд о њезиној способности пресуђивања, о њезином укусу и умјетничким назорима.

И друга установа (драматски мјесеци) није уродила богатим плодовима. Она је никнула у најповољнијем случају из жеље, да се већа пажња посвети опери. Код нас су се и прије изводила оригинална хрватска глазбена дјела. Ова је сезона донијела између осталога двије глазбене новости. Аутори (композитори) су им Хрвати, али да ли те опере носе сва обиљежја хрватске глазбе, о томе је ваљда слободно посумњати. — За ове стечевине једва да је драма заслужила „драматске мјесеце“.

У последње вријеме открила је управа, да би се њена гибивост дала најбоље показати тиме, да театар путује. Равнатељ опере путује у Лондон, да ондје „прослави хрватску глазбу“; наша опера путује у Сарајево, по Далмацији и у Београд — и опет да прослави хр-