Srpski književni glasnik

у +

ДР тим љуби ' е

мрље пр ~

ИВО ЋИПИКО.

(8) М

Као ни у његовом схватању природе, ни у схватању живота, личности и љубави, Ћипико нема ничега романтичарског, и ако смо навикли да пантеизам махом налазимо код романтичара. Напротив, у тим схватањима, на први поглед Ћипико има став једног ортодоксног реалисте и позитивисте У првим својим збиркама, Ћипико се приказује као неузбудљиви посматрач и незаинтересовани критичар „приморских душа“. Он увек прича до гађаје на начин каквога старога хроничара који прича што су „очи виделе и уши чуле“ и, уз то, на начин човека који прича извесне историје у каквом уметничком циљу. Каткада само избије јаче његова личност, изиђе из ре-: зерве, и почне да говори у своје име. Али, кад се ти спорадични његови случајеви из првих приповедака узму у обзир, и доведу у везу с доцнијим приповеткама и романима, у којима се његова личност све јаче прикази. вала, лако ће се приметити да се он врло често крије иза својих личности, и да се од њих не може да одвоји. Његове личности нису онолико његове, колико су Станковићеве личности Станковићеве, што му само користи а не шкоди; али, и ипак, оне су личности које су и сувише јасно „гледане кроз један темпераменат“. То, наравно, није његова мана. Тај случај је случај свих јачих уметника у свима књижевним и уметничким родовима. То је, напротив, његова врлина од које се он јако бојао у својим почетним радовима, и стога је своја схватања