Srpski književni glasnik

те :

38 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

за њих Ћипико нема много симпатије: он их црта олако, са две црте, и ставља стално у позаднину. Такво схватање живота и личности, врло је природно за Ива Ћипика. Оно је резултат његове љубави према природи, и његових симпатија за „просте душе“ обичних сељака. Отуда, за њега постоји поезија здравога живота : кршнога младића, на раду, под сунцем, здраве и једре жене, по: езија два љубавника који су у страсти, поезија земље која је изорана и која се пари на сунцу; он воли, и налази поезије у томе да види здравога сељака засуканих рукава, жуљевитих руку, опаљена и испуцана лица; једру девојку набреклих прса која је рођена да продужи фелу. Ћипико је песник и приповедач Здравља, Снаге и Живота. Његове су личности здраве, жедне живота, и задововољне у просто. Њих не мори ништа танано, ни дубоко, нити што није непосредно везано за земљу. Оне знају, углавном, за она три Раблеова глагола: „јести, пити, спавати“. Додајте томе сексуалну страст, па сте, углавном, исцрпли њихов унутрашњи живот. Реч Ива Полића: „Лијеп је ово живот!“ лозинка је целе велике поворке Ћипикових личности. „Ош, Ја мге езк ип ђлеп, Ја јоје езј ип 1угеззе!“ Антица, у седамдесетој години, на питање пишчево: „Али вам је жао умријети>“, одговара: „Да ме није жао2г Нека ме овако старе, само да ми је живјети!...“ (Аншица). Карактеристике су Ћипикових љубавних парова да су „здрави“, „пристали“, „лијепи, здрави и снажни“; њихов „флерт“ је да Јере дохвати Кате око паса, да је силно и страсно стегне, и љуби и уједа по врату, док дијалог тече: „—- Ух! што си врућа! Ка горућа пећ. — Пусти ме! Удавићеш ме... Мируј рукама!...“ Кад пак господар Цветин тражи од Цвете слику да је пошаље у Америку Спасоју који хоће да се жени, а Цвета се размишља да ли да је да, сам Ћипико упада: „Али природни закон жене да потражи човјека, надвлада двоумицу, и у задњи час одлучи се“; другом пак приликом, он сам излази из историје и говори о љубави називајући је „страсни природни занос“. Марко пак, у лепој

%