Srpski književni glasnik

РА у у

рфе-—“"

+ ,

42 Српски КњижЕВНИ ГЛАСНИК

је био, једним делом, у атмосфери Јанка Веселиновића: тај начин причања, то схватање људи, начин развијања и укрштања, истоветност у „пизе еп 5сепе“; једном речи, у целом, да тако кажем, ставу и држању било је нечега од става и држања Јанка Веселиновића. Да карактерише, он ће почети: „Павао је био јединац, и то какав јединац. Здрав, јак. Не стаје њему нико на стопу. И зимус кад се у комшилуку млађарија каменом надбацивала, није га мајка родила, ко би га надбацио...“; или ће отпочети: „Има двије године, што се Павле загледао у Јању. Како и не би, кад је сваки дан пред очима му, а Јања опет кршна цура, умиљата и слатка...“; или како ово непосредно избија из Веселиновићевог схватања: „Оно једно за другим пристаје, баш кб да им је суђено“, док дија-

лог тече: „— Ој! — Поћерај даље. — Јок! нека их овдје“.

Али, у тим истим радовима, — ми још говоримо само о почетним — виде се и све лепе особине једнога

приповедача који има дара: вешто причање, одабирање момената, логично развијање, добар распоред ситуација, живот у кретању, лепа употреба контраста која је његова нарочита одлика и, нарочито, мера, мера у свему. То је прва и нарочито потребна особина: не бити једностран, не преоптерети један део приповетке, не претерати ни у развијању ни у закључку ; мера је особина која је одсудна по једног приповедача, и без које и врло талентовани писци дају врло слаб утисак. Ћипико је ње имао и у својим почетним радовима, и онда када је имао доста слабих страна, и појмљиво да му се та особина само могла да развија и да врло лепо изгледа онда када се отресао неких мана и традиција из првих радова. Као што рекох, Ћипиков снажни таленат избија снажно још у првим радовима. Његова прва приповетка, /Тогибе као од шале, иарочито је карактеристична за Ћипиков таленат, јер он у њој даје неке од својих основних 0собина. Кад Павле погине, у тој приповетци, Ћипико овако декорише и поентира целу ситуацију: „„Зној се осу по

| 1 у 3 4 · 4 3

МИРУ РЦ. ТИЗИНУ Р РРАНРРРУА