Srpski književni glasnik

1 "ЊЕ ЋЕ. "|".

„“ МР"

а

Про АЕ > 7 о ЕВЕ

48 Српски Књижевни Гласник.

Такав човек као Марковић могао је заједнички радити само с онима које би сам васпитао за своје једномисленике. Са свима осталима морао је водити борбу на живот и смрт: толика је била разлика између његових идеја и идеја осталога света. Његова тежња да начини једну нову, једну своју групу, сасвим је, дакле, разумљива. Г. Скерлић каже да Марковића није руководила никгква лична амбиција кад је изазвао расцеп у Омладини. Колико је код њега било таште жеље да буде вођ, ма и једне мале групе, то је тешко знати. Али да фанатици као он не могу а да не праве своју секту, то ми изгледа савршено доказано.

Социалист, следбеник „Интернационале“, Марковић није имао своје праве публике; у његово време, код нас је било још мање радника него данас, кад их нема врло много. Али, нове и бунтовне, његове су се идеје могле допасти, с једне стране, младим људима, — с друге, свима онима који су били у рђавим материал“ ним приликама. Марковић се стога обраћа на ђаке и на занатлије. У то време он још не потстиче своје следбенике на политички рад. Ђаке. упућује да праве затворене клубове у којима ће се о социализму водити више теоријски разговори. Занатлије упућује да се удружују у произвођачке и потрошачке задруге које ће им помоћи да поправе своје материално стање, и у исто их време привикнути на заједнички живот и рад будућег социалистичког друштва. Марковић се ограничава на давање теоријских и практичних поука из социализма; он је врло вредан професор те „нове науке“; али прави политички агитатор који незадовољне и немирне елементе прикупља у гомилу противу владе, он још није.

Ипак зато тадашња је влада врло неповерљива према њему. Јер, и ако свој задатак схвата сувише професорски, Марковић остаје један противник „постојећег стања“, који у својој критици иде даље него ико пре њега. Влада га узима, дакле, на око, и испред њеног гоњења он се склања преко границе. Он тешко подноси

а мој БГ ИЕ