Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 49

изгнанство. Самоћа, повлачење у себе, мирно и спокојно размишљаше далеко од света, није оно што он највећма мари. Сувише експансивна и борбена природа, он чезне за „практичним радом“; борба за идеје милија му је него само размишљање, саме идеје. ИМ зато, једног лепог дана, он се враћа у Србију, и ако му се ту могло десити да одмах буде затворен.

Говорећи о Марковићевом повратку у Србију, Г. Скерлић тврди нешто што бих ја могао примити само с извесном резервом. Он каже да се у то време у Марковићу извршила једна велика промена; на место про грама Интернационале, који је дотле заступао, он износи један други програм, који је више политичке него социалне природе. С тим програмом настаје његова друга фаза, — фаза више демократска него социалистичка. Марковић је увидео да у једној земљи без радничког реда социализам не може имати много практичне вред. ности ; увидео је такође да се у нашој земљи народ налази под туторством бирократије као у каквој полицијској држави ХУШ века, и да стога, пре свега другога, ваља радити на политичком ослобођењу народа. И на основу тога Г. Скерлић закључује да Марковић није био утопист, да је он био способан да се поучи и поправи искуством, имао једну здраву и трезвену памет, која пре а после нађе прави пут.

Да је у Марковићу била наступила извесна промена, ја не спорим. Ја само држим да ту промену Г. Скерлић представља дубљом но што је била. Марковићево удаљивање од социализма мени не изгледа тако велико као Г. Скерлићу. Што се тиче његове трезвености, ја мислим да је њему баш она недостајала, и то у свима његовим фазама подједнако.

Ево како ја схватам Марковићев преображај. Гоњен влашћу, он је увидео да у једној полицијској држави као Србија социалистичка пропаганда не може успевати ни у свом најневинијем облику. Брз и енергичан као што је био, он је одмах закључио да код таквог стања ствари

4

' |;