Srpski književni glasnik

50 Српски Књижевни |лАСНиИК.

ка - – о =

не остаје ништа друго, него да се промени систем владе, и то што пре. Владу треба одузети бирократији и предати Народној Скупштини; састављена махом од сељака, Скупштина неће војевати противу социалистичких идеја, које само великима и богатима нису могле бити по вољи. Према овим новим погледима Марковић подешава цео свој начин рада. Он се више не бави искључиво ђацима и занатлијама, он тражи везе са скупштинарима из народа, са сељачким политичарима, који се вечито жале на велики порез и вечито вичу на капетана. За разлику од ђака и занатлија, ови људи представљају једну политичку снагу првога реда. Покушавајући да њих задобије за своје идеје, Марковић постаје што дотле није био, — прави политички агитатор.

Али све ово више је промена методе него промена циља. Марковић, истина, усредсређује пажњу на политичке реформе, али политичке реформе он сматра само као увод у друге, много дубље, чисто социалне реформе. Он је остао социалист као што је и био. Јер ево које су главне тачке његовог програма у то доба: „уништити сасвим данашњу управну систему“; централну управу предати једном скупштинском одбору; државну полицију укинути, и полицијску власт поверити општинама; су. дове такође укинути; на место њих завести изборне судове, о трошку парничара; „уништити сав дуг који лежи на земљи земљорадничке класе“; одузети земљу сваком ко је не ради, и предати је општини; „ради осигурања српског сељака од пролетаријата, преобразити сву земљу из приватне својине у општинску.“ Треба имати на уму да је то његов минимални програм, за који се Марковић боји да не изгледа сувише опортунистички. Народна би Скупштина имала да га оствари, чим би добила владу у своје руке.

У том програму ја видим две главне социалистичке идеје: дезорганизовање државне власти и укидање личне својине над средствима производње. У Марковићево време, социалисти су били начелни противници државе,