Srpski književni glasnik

Е И |

Књижевни ПРЕГЛЕД. 54

мислили да се она може преобратити у савез слободних општина. Марковићев програм, такође, управљен је противу државе; он укида државну полицију; укида државни суд; преноси сву централну управу на Скупштину; он лишава државу њених животних органа; шта онда остаје од ње сем празно име Његов програм управљен је ке мање противу личне својине над средствима производње. Он укида, истина, личну својину само над земљом, али у једној тако земљорадничкој земљи као Србија, нарочито као Србија у Марковићево време, друга средства производње нису била од велике важности. Једино чиме се Марковић разликовао од социалиста свога доба, то је у овоме: код социалиста његовог доба револуционарне тежње још су биле јаке; њихово претварање у једну парламентарну странку још није било извршено. Марковић, на против, био је пошао парламентарним путем а не револуционарним. То је јамачно разлог што Г. Скерлић држи да је он био практичан и увиђаван. Али ја бих имао да приметим да је Марковић самим приликама био #риморан да пође парламентарним путем: код нас није било радничког реда с којим се могла правити револуција. Иначе, Марковићев минимални програм одаје све пре него практичност и увиђавност. Једном народу малих сеоских газда, где је „захватање“ постало, тако рећи, народна страст, Марковић препоручује преобраћање земље из приватне својине у општинску. То за цело није било ни практично ни увиђавно.

По Г. Скерлићу би изгледало да се Марковић „развијао“, поставши од занесеног следбеника Интернационале један практични борац за демократију. По мом миш љењу, Марковић је, у току времена, променио методу, постао политичнији; али у његовим главним идејама ја не видим никакве еволуције. У опште, ја не верујем да је Марковић био од оних људи који, под утицајем искуства, сазревају, добијају стварније погледе. То је био један фанатик и један сањало; његова се снага састојала у томе што се могао сав унети у своје идеје. Гакви су

4%