Srpski književni glasnik

| РНК - + ~ .

64 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

што је она верни отисак живота и у радњи жива него и зато што је заиста пуна крви. Крв се у свакој пуши и њен туп мирис гуши и стеже за срце.

И онда се сасвим могло и очекивати да ће после онога слепог одушевљења за уметност Р. Вагнера, која је толико велика да је обичнији дух не може ни обухватити ни примити у себе, веризам, овај тако ефектан жанр, који се директно обраћа најнижим инстинктима, стећи право опстанка. И он га је и стекао, и данас још утиче све даље и даље.

Почетци веризма су у Бизеовој генијалној „Кармен“. Она садржи сву галерију веристичких јунака: Цигана, разбојника, кријумчара, сумњивих типова из крчми у предграђима, необузданих фабричких раденица, жандарма. Пред нама севају ножеви; и на крају, док у арени триумфује тореадор Ескамило, умире на наше очи Циганка Кармен. Ножем је убио њен драган, Дон Хозе, наредник, човек кога је она уплела у своје заводничке мреже, отела га мајци и доброј Микаели, цури са села,

да се игра његовом првом жарком љубављу, која је топла _

као шпанско сунце.

Ту су почетци. Његов врхунац је у Италији, где га је, изгледа независно од ових почетака, почео интензивније и са специјалном тенденцијом да култивише Маскањи са својим многобројним приврженицима.

Од свију представника веристичкога правца, нема сумње најкултурнији је Ђакомо Пучини. И Хрватска Опера је баш добро урадила што је изабрала овога маестра и његово, до сада, најбоље дело, његову силну драму мале Јапанкиње, гејше Хо-Хо-Сан, да помоћу ње покаже своје одличне квалитете. Да нам је дошла са мало сентименталном „Га Воћете“ ; не би била тако интересантна. Да нам је извела дивљу и неуједначену „Тоска“; не би имала тај успех. А „Мадам Бетерфлај“ је тако пажљиво израђено дело да је његов огроман успех потпуно оправдан. М ова нежна историја једнога „шареног лептира“ није могла да нађе бољег музичког интерпрета. Јер Пу-