Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД, 65 чини је човек створен за ове историје које имају доста бинскога у себи, али и толико искренога да су у стању да покрену и задобију за себе људе квалитета Пучинијевих. А он је музичар од духа и расе. Он духом својим понире у радњу коју илуструје и до сада је имао прилике да покаже те лепе способности. Јер његова сижеа се одигравају на све четири стране света. „Мадам Бетерфлај“ га је одвела у Јапан, и он је са пуно смисла за средину: са пуно топле мелодике, егзотике (пентатоника и у вези са њоме низови тритонуса), истините драматике и специфично јапанских оркестарских ефеката (на пример брза пициката, оштри ритми хонцблаза), интерпретирао ову лепу историју из царства кризантема и са обала залива Нагасаки. Госпођу Бетерфлај је код нас певала глумица и певачица која располаже ванредним способностима, Маја од Штроци. Она је својим лепим гестовима, мимиком, својим топлим и израђеним гласом била од по четка до краја љупка, мала, али несрећна гејша, неискусна жена једнога американског бонвивана, поручника Линкертона, чију је улогу, нарочито певачки, одлично савладао Јастребски.

Веризам је преплавио свет и нашао је и у Немачкој не једнога, али од многих једнога, поклоника, који је за тај жанр имао најмање диспозиције: Евгена Д' Албера, уметника чија је углађеност духа дотле задивљавала, и који је одређеним манирима једнога човека од племените крви говорио својом уметношћу увек лепо и пробрано. Али он је толико уметник да је и на оном пољу које није његова домена дао једно дело које, у це лини узевши, задовољава и задобија. То је музичка драма „У долини“ која данас доживљује највећи број представа. Али тежиште његове драмске уметности, којој се он потпуно предао и којој је жртвовао своју сјајну пианистичку каријеру, није у овој духовитој али не увек искреној и у свима детаљима уједначеној ствари. Не у њој него у једном жанру који тражи много културе и лепих и сми. шљених манира. У конверзационој музичкој игри. Ту је

о

пр

|