Srpski književni glasnik

му о -

ФР БАР“, -=_| .

РА

76 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

вићу ја сам дао известан број података о том појаву; Г. Богучарски даје још нових занимљивих и значајних појединости. Пре свега руски револуционари су прави творци идеје о словенској солидарности. Још пре службених и полуслужбених московских и петроградских славенофила, револуционари двадесетих година, декабристши, сањали су о ослобођењу Словена од свију тиранија и њихово уједињење у једном слободном, федеративном савезу, у оквиру демократске уставности. Револуционари из „Обшцества Соединеннихђ Слованљ“ енергично су нападали на званичну политику равнодушности према судби балканских Словена, нарочито Срба, „верних наших савезника“, који „стењу под јармом турске нечовечности“. 1847 тајно „Кирило-Методијевско Братство“, чији чланови су били историчар Костомаров и песник Тарас Шевченко, тражили су „ослобођење словенских народа испод власти туђинаца“, њихово организовање на слободној федеративној основици, „уништавање свију ропстава у словенским друштвима, па ма под којим видом она се скривала“, и тако даље. Исто тако позната су већ мишљења Бакунина, Герцена и Чернишевскога о словенској солидарности. МИ руски револуционари седамдесетих година имали су пред собом једну готову федералистичку словенску традицију. И лева руска интелигенција активно је помагала српске устанке и ратове и из општих револуционарних симпатија, као гарибалдијевци, и према својим бакунистичким словенско-федералистичким идејама, и зато што су се хтели практично учити рату на бојном пољу. Узалуд су теоретичари око Лавровљева „Впередљ“ проповедали да балкански Словени треба да причекају социјалну револуцију у Немачкој, Русији и Аустрији, -—— руски револуционари су похрлили у наше крајеве. Тако је међу осталим у Србију дошао бакунист М. П. Сажин, који је у Цириху 1872 године био под именом Армана Роса и радио заједно са српским социјалистима, — тако по-

аи је · ~ ла