Srpski književni glasnik

СмРТ И ДЕВОЈКА. 93 међу наде, да ће ипак — макар и са педесетим годинама достићи оно што му је до сад на тако ружан начин било онемогућено, и између мучне помисли да никад неће имати довољно времана и новаца да оствари своје планове. Узео је скупе приватне часове; али само једном у недељи. Да више узме, нису му дозвољавала средства, и у њему се, поради тога, потхрањивао потајни гнев. Но, можда и са једним часом може доста да научи; њему су била потребна само најнужнија упутства. Кад би само било времена! Оно неколико часова пред вече било је неисказано мало. Таман вечерас прсти нешто науче, у јутру је већ све ишчилело, као да није ни било. И напредује се споро, да полудиш. Он би ударао ногом, бацао ноте у собни угао, клонувши на послетку у столицу, са резигнацијом која је мирно беснела. Тешко жени, тешко деци ако му се тад приближе! Издирао се на њих и тукао би их. Та „дериштад га ждеру“, „ова глупа аљкавуша, ова жентурина“ га је „довела до просјачког штапа“! И да буде толико манит да се ожени! — Његова грубост између четири зида била је куд и камо већа од његове љубазности на ходнику и степеницама. „Ми се морамо покрпити с мањим! Иначе ћете ме натерати да полудим, и ја ћу једног дана да хватам пут одавде“. Ово „ми“ било је само притворено, јер он је за своју гушу тражио најбоље и најскупље што се могло скунаторити. Хтео је џи за столом да осети како је он господар куће, па није био ни из далека склон да своме апетиту икад стави резу за рачун својих. Жена је сносила све; њена главоб ља, последица последњег порођаја, чинила је још попустљивијом и понизнијом но што је била пре овог. Само по каткад, док би седела у кујни за послом, овладало би њоме од једном надмоћно осећање колико је бедно њено биће; и она би тад, купајући се у сузама, излила своје срце пред својом најстаријом кћери.

Ова кћи — родитељи су јој дали име Клара — била је девојчица од тринаест година. Она је била мало, слабуњаво створење, бледа, безизразна лишца, које је од једном добијало невероватну чар, чим би се дуге трепавице подигле и испод њих синула два детињски-дубока, мрачна ока. У пркос свом нежном саставу, одмењивала је она често своју матер, у најтежим пословима, обављајући их умешношћу која јој није била толико урођена, колико ју је она стицала неустра-