Srpski književni glasnik

94 Српски Књижевни Гласник. шивим, дирљивим трудом. Она није била стар-мали; али је

често оно што би рекла изненађивало јасноћом детињске душе, пуне инстиктивног наслућивања и претанчаних осећаја. Њене очи су пре казивале болно познање света и својих болова, но безбрижно сањарење ; па ипак ни сањарење није било ишчезло. Својим последњим, љупким цветовима хитило је оно често, у часовима среће, прилику овог детета, које је лагано сазревало. Она се радо придруживала игри свога брата и својих сестара, играјући се и сама и предајући се сва насмејаној радости тренутка. Али се вољно и са дирљивим самоодрицањем покоравала жељама и ћудима малишана, осећајући се наједаред у том тренутку њиховом другом мајком. Посебице за свог јединог братића осећала је нежност, која се граничила страшћу. Кад су његово лепо лишце опако нагрдиле богиње, њу је обузела неисказана туга; и кад год би погледала на малишана отеле би јој се горке сузе. Између ње и мајке развило се одавна оно интимно, дубоко разумевање, које обично везује мајку са децом, кад ова почну да сазревају умно и да стижу до одмене, а кад муж и отац окрене срце од својих. Ово обимно поверење, које се противи природним односима између родитеља и деце, јер снижује достојанство мајке а дете уздиже изнад његових сопствених сфера, ублажавало је ипак обема заједничку несрећу. Оне би се исплакале једна пред другом и, кад би их овај — по изгледу светац — иначе брутални тиранин куће обрадовао дужим одсуством, одахнуле би не као да им се терет свалио са срца, и осећале би се срећне, свака на свој начин. Тада би мати причала својој кћери, за њену неуморну помоћ, бабине доживљаје из детињства — још из времена Француза —, или би је учила ретко познатим и особито сентименталним народним песмама, које је наследила од своје мајке. Нарочито ове песме примала је Клара жељно и незаситљиво, и певала их својим лепим, умиљатим гласом, који зише није имао у себи нимало од оне пискавости дечјег гласа, већ је показивао пријатну округлину и пуноћу тона, који рано у дораслијим девојкама откривају будућу жену. Буђење свести о свом полу и с тим скопчано срамежљиво, готово већ девичанско достојанство бунили су се у њој против сваке телесне казне, какве је често и без оправданог разлога добијала од свог оца. Па ипак је сносила и ово из безграничне љубави према својој мајци, јер се на-