Srpski književni glasnik

ПН" У " МЕ та, +

СмрРТ И ДЕВОЈКА. 95 дала да ће тако сачувати њу од несреће, свраћајући очев гнев на другу страну. Она је имала једну врсту сигурног предосећања кад ће да прасне очев гнев, и умела је често веома мудро још у напред да приклони главу пред најгорим. Али кад би ипак дошло ло несугласице међу родитељима, повукла би се она у саму себе, цептећи од страха; јер свађа између оца и мајке било је за њу нешто непојамно ужасно, пропаст све среће, сенка која све прекрива и која се као олово вуче преко њихових глава. А најискренијом радошћу поздравила би откупни тренутак, кад се облаци разбију и поврати се прва слаба светлост мирнијег и сношљивијег живота. —

Кад Г. Симел једно подне дође из своје канцеларије дома, јави му жена да се Клара тужи на гушу. Он позва девојку себи и загледа јој у отворена уста. „Уображење“, гласила је диагноза, изречена мином опробаног стручњака. „Гуши није ништа. Обви ти крпу око врата, ако хоћеш мене да слушаш“.

„Ти би ме најзад могла једном да поштедиш својом вечитом супом од грашка“, окрете се он потом својој жени. „Нисам ја ваљда коњушар“.

„Али, Јосифе, па шта ћуг То је понајјефтиније, а ја сам с новцем већ дошла до краја готово“.

„Шта» Од недеље већ десет марака» Дивно, бога ми! Сад гледај где ћеш да набавиш! Ја немам више ни паре“.

„Па ја сам мислила, могли бисмо ваљда узети још штогод од оних десет марака, што си одвојио за ново гудало“, дрзну се жена да одговори.

„Од попа и беседа! ара, ја могу увек да чекам! Али од тога нема ништа! Ја морам имати гудало. Срамота је што сам и до сад мучио себе оним старим; има га десет кила, а криво је као обруч. Због тога се и не помичем сместа. Па и инструменат не ваља врагу. Сад би се баш даје згодна прилика да узмем једну одличну виолину за две сто. тине марака. ИМ морам учинити све да ми само не умакне из шака. Надам се да ћу једног дана бити кадар да вам све жеље — до последње — задовољим, те да се опростим ваших прекора и пребацивањи — ако ми ви уопште даднете да до чега дођем“.

Кад се Г. Симел увече опет вратио кући, Клари је било горе. Горела је целим телом у сувој ватри и тужила се да је боли глава. „Биће да је озебла“, рећи ће Г. Симел својој жени.