Srpski književni glasnik

98 Српски Књижевни Гласник.

пред публиком поштује прописе лекара. Господин Симел не може унутра, јер је Клара „мало у грозници“; али иначе је све изванредно добро. Симел се врати дома најлакшег срца.

Данас од свирања нема ништа, мислили су пријатељи, који су у недељу у пет часова дошли за квартет. Чули су за несрећу и изјавише своје саучешће. „Ах, зашто да не свирамог“ рече Симел зачуђено. И он поче тачно да оцртава стање у коме се Клара налази. Опасност је, тако рећи, прошла. Он зна толико срећних операција дифтерије. Па би тек по каткад са достојанственим задовољством убацио по који медицински термин. Вероватно, у осталом, да овде операција и није била потребна. Знамо ми господу лекаре!

„Наша студија је озбиљна ствар, господо моја. И доиста, не треба губити времена, ако се хоће Шуберт да разумеи да свира. Осим тога“ — Г. Симел узе тужну мину — „мени је потребно разонођење, промена; иначе ће ме бриге сасвим оковати. — Да почнемо>“

Прозори су стајали отворени и ко би прошао улицом, чуо би сасвим лепо други став Шубертовог РО-тоП квартета

„Смрт и девојка“. Свирано је осредње; па ипак — каквом су језом потресали срце ови тонови! —

Како умиљато пева свемилостива Смрт! Као нежна мати, која позива своје на слатки вечерњи почичак. Њен глас пролеће као свето ћарлијање; он одјекује као жубор гора, што уморне у јесени повијају своје круне; као шум мора, што вечито се ломећи удара о стене. Њен дах је песма сфера; јер свуда корача Смрт у своме таласастом огртачу, и најудаљенији светови певају песму умирања и склапг ју сјајне очи пред дахом њених уста...

„И са озбиљном опоменом приступа она постељи девојчиној; јер тешко је умрети млад.

Али она није груба; њен корак не одјекује ужасом; благи мир просијава из тамних очију и весела тишина блиста са њеног чела. Умиљатим сликама мами она, као вилински краљ у лугу по ком се беласају магле. У недрима земљиним брује чудесни снови и бајке, и безмерно, пуно сласти задовољство струји кроз мирне лешине под бусењем. —

А тихо стрепећи ослушкује душа девојчина. Је ли то Смрт» ИМ не бруји ли то сад благо певање из даљине То су одјеци песме младости, младости која се губи одјекујући.