Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 103

— Изгледа да у улици Гранел брандаду не миришу много, примети један од производа.

— Могу мислити, рече Г. Мефр... Једна дама са Севера, са најладнијег Севера... која кува на маслу; таман!!... Док у Лондонској улици влада лепи Југ, весеље, песма, и све на зејтину... Није чудо што се Нума ту боље осећа.

Говорило се без снебивања о овом другом министровом браку, у једном врло удобном куту, у близини станице, где је могао да се одмори од скупштинских напора, ослобођен примања и званичких церемонија. На сваки начин, бујна Г-ђа Мефр надала би лепу дреку да се тако што десило у њеној кући; али код Нуме, то јој је изгледало сасвим лепо и природно.

Он воли девојчице; али зар и сви наши краљеви нису трчали за сукњом, и Карло Х, и Хенрик ТУ, женскарошр То је због његовог Бурбонског носа, забога !,..

И са овом лакомислечошћу, овим подсмесима којима Југ увек пропраћа све љубавне догађаје, мешала се извесна племенска мржња, антипатија према жени са Севера, туђинци која кува на маслу. Падало се у ватру, причане су поједине анедоше, претресане дражи мале Алисе и њени успеси у Великој Опери.

— Ја сам познавао маму Башелри у доба бокерског вашара, говорио је стари Валмажур... Певала је романце у Кафани Тибо.

Одиберта је слушала не дишући, гутајући сваку реч, урезујући у памети име, адресу; и њене жмираве очи севале су ђавољим сјајем, у коме картагинско вино није имало никаквог удела.

ХУП ПЕЛЕНЕ.

Кад неко полако закуца на врата од њене собе, Г-ђа Руместан се трже, као да је ухваћена у крађи, и упита, затварајући лепо извијугану фијоку свога ормана у стилу Луј ХУ, над којом је скоро клечећи била нагнута:

— Ко јег... Шта хоћете, Поли2

— Једно писмо за госпођу... врло хитно... одговори Енглескиња. |

Розалија узе писмо и брзо затвори опет врата. Груб, непознат рукопис, на сиротињској хартији, са уобичајеном