Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. ; 107

би сада баш згодно стигла, у један од оних сујеверних часова кад доброчинство изгледа као нешто што доноси срећу. Зато она најпре не разумеде, и мораде да прочита понова ове редове, исписане невештом ђачком руком, као какав задатак, руком Гијошевог помоћника: Ако волише брандаду од бакалара, добићете из. врсну вечерас код Г-ђице Башелри, Лондонска улица. Ваш муж часши. Зазвоните шри пуша, и уђише право.

Из ових глупих речи, из овога прљавог и подмуклог шљама, истина се указа, пуче јој пред очима, поклапајући се са извесним догађајима, сећањима: име Башелри које се тако често чује од пре годину дана, загонетни чланци о њеном ангажману, ова адреса коју је сама чула кад је он добацио кочијашу, његово дуго бављење у Арвијару. У једном тренутку, њена сумња се претвори у извесност. У осталом, зар цела прошлост не обасјава ову садашњост у свој њеној језовитостиг Лаж и лицемерство, то је, и ништа друго, цело његово биће. Зашто би овај вечити обмањивач и њу поштедео» Она је била луда што је подлегла његовом варљивом гласу, његовим отрцаним нежностима; и она се сети

извесних појединости, због којих је у исти мах црвенела и бледела.

Овога пута, то није било очајање са бујицом чистих суза првих разочарења; са њеним болом мешао се гнев против ње саме, што је била таква слаботиња и кукавица да му је могла опростити, против њега, који је могао преварити упркос свога обећања и заклетве после прве кривице. Хтела је да га изобличи, ту, одмах; али он је био у Версаљу, у Скупштини. Паде јој на ум да зовне Межана, али одмах увиде да је неприлично нагонити на лаж тога честитог човека. И, принуђена да угуши у себи читаву бујицу супротних осећања, да не би гласно завикала и подлегла страшном живчаном нападу који је већ обузимао, она је корачала горе-доле по застору, са рукама подбоченим — по омиљеној навици преко лабавог струка своје собне хаљине. Одједном, она за. стаде, и стресе се од безумног страха.

Њено дете !

И оно је патило заједно са њом, и подсећало је своју мајку на себе свом снагом бића које се бори за живот. Ах! Боже мој, ако и ово умре као оно прво... у исто доба