Srpski književni glasnik
СНЕЖАНКИНЕ ПРИЧЕ. 113
ПРВА 7 у 5
Иза седам брда Снежанка се пуже, Долази да прича чаробне новине. Жељан сам је. Али што је слушам дуже Све више ми приче познате се чине.
)
Рекао бих она из мене их сише,
Спавају у мени, а она их буди.
А вечни крик Сумње збори све то тише: „Она можда тек је одјекивач худи“.
Да. Ван мене нема ничег новог више. М. Бојић.
ЦАР ЈОСИФ П ПРВИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА.
У својој младости сматрао је цар Јосиф П путов»ње као врло корисно и поучно за будућност владара, а кад је по: стао цар било му је оно готово једина разонода и уживање. Његови непријатењи нису га остављали да у миру ужива, него су га и Фридрих П и Французи исмејавали због његових многих путева, па чак и претварали се да се брину за „њима драго добро“ аустријских земаља, које мора трпети велику штету због честога бављења Јосифа П ван Беча. Било је, међутим, сасвим обратно. Од царевих путева, што су у доиста и његови противници тачно знали, имале су његове земље велике користи, јер је он путовао само због тога да на путу што научи, да своје земље и народе упозна, и да се | сам својим очима увери о срећи и беди својих поданика, те да и према тима својим опажањима удеси свој начин управљања. Он је врло лепо и паметно писао о томе у једном мемоару за Марију Терезију још 1765 године, и доказивао да владар мора путовати, ако жели бити добар политичар, управник и војник; да не сме гледати своју државу туђим очима, ни задовољити се званичним извештајима, него сам ићи и посматрати, и то не једанпут, него што чешће, јер би иначе чиновници удесили да им владар види само оно што
1 Атпебћ А, „Мема Тћегезја ппд Јозерћ“, В, Ш, 5. 859.