Srpski književni glasnik

114 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

они хоће, Једино ће на тај начин владар своју земљу и народе честито упознати и тако моћи користити општем добру.

Ма колика да је већ од ране младости била та његова жеља за путовањем, то он ипак за живота свога оца, цара Франца 1, није путовао и први му је већи пут био онда, када је 1764 године ишао у Франкфурт на крунисање. Његова _ писма с пута што их је писао матери необично су занимљива, и јасно се из њих види да Јосиф П није знао куда пре да гледа, шта пре да посматра и проучава, јер је видео толико нових ствари које је требало упознати и то ново знање о њима унети у раније. Жеља да што више види била је већ тада код њега толика да је ствари површно посматрао, али му тако овлашно посматрање није сметало да је све што је видео обично оштро кудио и заједљиво исмејавао.

Као савладар Марије Терезије, од 1764, Јосиф ! није никада био потпуно сагласан с матером у вршењу владарских дужности, те су несугласице између њих биле сталне, а међусобно одношаји често збиља неиздржљиви. Савладарство га дакле није могло приковати за Беч, а другу жену толико није марио да је био срећан не гледати је. Према томе није чудо, што није имао толико ни разлога ни воље за живот у престоницу, колико за мило му и корисно путовање, где није морао радити против уверења, ни претварати се, што је Јосифу П врло тешко падало.

Да не седи у Бечу беспослен или немилим радом запослен, цар је после смрти Франца 1 много путовао. Обишао је горњу Угарску, Чешку, Моравску и аустријске алпијске земље, и то највише због војничког проучавања терена и тражења згодних места за нове тврђаве. Јосиф П је тада, наиме, с особитом вољом проучавао војну науку и много се бринуо за аустријску војску, једно што ју је волео, а друго зато што му је мати оставила да у војничким питањима може по коју ситнију ствар и сам одлучити; крупнија је питања и ту, наравно, она сама решавала.

Ради тих нових тврђава је Јосиф П и дошао први пут“ међу Србе. Када се због несрећних прускнх ратова стало радити на утврђењу северних аустријских граница, онда се мислило, да се поред пруске мора утврдити и турска граница, те су тада поново утврђивани Арад, Петроварадин, Осек и Градишка. Та утврђења хтео је сам цар прегледати и том се