Srpski književni glasnik

116 Српски Књижевни Гласник.

јеве, него дода: „А за лутеране шта мислитер“ Архимандрит одговори, умиљавајући се: „За лутеране ништа не велим“. Јосиф П се, дакле, распитивао о свему што му је било непознато, а што је осећао да треба да зна. Зато је хтео и своје разговоре учинити што поверљивијим и отворенијем, али му то није успело код бездинског архимандрита, који је одговарао уљудно, али врло пажљиво, да се не затрчи и не каже што искрено и отворено, што би могло њему, а и цркви или народу шкодити. Чим је цар отишао, без сумње не богзна како задовољан с разговором, обазриви архимандрит је сам ово описао и послао темишварском владици Вићентију Видику. Све пак друго из разговора што је било опасно јавити он је прећутао, али ми смо у срећној прилици да из бележака Јосифа П можемо дознати и онај део разговора што га је Дионисије пред својим владиком затајио.: Он се ружне наше навике није могао ни пред царем отрести, него је оговарао, и то из далека, ружно и подло, те је оставио цару уверење, да је мудар, али и лукав човек. За свога митрополита је говорио цару да је партајичан, а са својим владиком није никако био задовољан. Али ипак, после те денунцијације, писао је у поменутом опису за владику, како је цар уверен у његову ученост и како га поштује. Чини се да Вићентије Видак ни слутио да га је, поред многих, и бездин. ски архимандрит пред царем оцрњивао. Он је онај званичан опис неко време код себе задржао, и тек 18 априла заједно с једним својим занимљивим писмом послао митрополиту. Међутим и већ раније је јавио Павлу Ненадовићу о доласку цареву међу Србе арадски ексарх Пахомије Кнежевић,“ — Јосиф П је стигао 10 априла 1768 у Арад, и то касно у вече, али је пажљиви, а можда и бојажљиви ексарх ипак нашао времена да још тога дана пише митрополиту, да је цар дошао у Арад. Из једнога његова каснијега писма тачно знамо с каквом су љубављу и изузетном пажњом Срби дочекали Јосифа П, и како је и цар приметио ту велику српску пажњу и уверио се, ваљда, да га Срби у Араду више воле од Несрба. Он је, наиме, увек забрањивао да се дочекује

1 блепШ агау Ј., Блах ег Пеј-Масуагогалас ијађђ Њбтепепећеђођ 1,1. стр. 206.

2 Српски патријарашки народно-црквени архив, 48 ех 1768, 55 ех 1768 и 60 ех 1768 године.