Srpski književni glasnik

118 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Сад је сам добио прилику да се са Србима упозна, и мислио је да је баш црква згодно место да се дозна карактер једнога народа. Зато још то вече јави екзарху да је рад видети српску службу божју. Учтиво је питао када ће литургија почети, и кад је то њему остављено на вољу он је одредио да почне у осам сати. У одређено време он дође пешке у цркву. Срби су га са својим свештенством с највећом радошћу ишчекивали пред Текелијином прквом, гледајући у тој посети особиту почаст, и тачно осећајући да Јосиф П овим јасно показује како према пра„вослављу неће бити онако нетолерантан као његови претци, па чак да га у Угарској неће ни из потаје подривати и гонити као његова Уније жељна мати. При улазу у цркву молио је цар ексарха да брже сврши службу, а кад је ушао није хтео сести на столицу што је за њега на амвону била спремљена. Кад он није хтео седети морала је и његова пратња целу службу одстојати. На маломе входу поднео је цару Павле протођакон еванђеље да га целива, и он га је целивао и, сасвим тактично, понудио га на целивање и другом члану владарске породице, принцу Алберту, али овај одбије. Другога ђакона, Јована, оставио је ексарх поред цара да му тумачи шта буде питао и, наравно, да је прво питање царево било : Је ли у Русији обичај подносити цару еванђеље на целивањег Обрадовао се када је чуо да јесте. Још већма се пак изненадио када је чуо, а то је могао и сам разумети, да се у цркви Срби моле за царицу и њега, а не за Катарину руску, као што се на Србе сумњало, и питао је шта значи оно што деца и народ тада на јектенија одговарају. На великом входу се опет молило за царицу Марију Герезију и савладара јој Јосифа П, и он се, готово детињски, радовао што је то могао сам јасно разабрати и ђакону рећи. Молио га је још да му каже када дође најсветији део литургије да може клекнути, и кад је дошао клекне и цар и с њиме цела његова пратња. Срби у цркви нису својим очима веровали да то у њиховој гоњеној цркви клечи праунук страшнога прогонитеља православља Леополда 1 и син Марије Терезије, која је у Хрватској са Србима чуда чинила да их силом поунијати, а и у Угарској потајно на Унији радила. Разумљиво је да су се Срби тога дана с преображеним од побожности и радости лицима Богу молили и Бога славили. То се није могло отети пажњи Јосифу П, само што је он мислио, да је

=

4 : 15 КУ. « % 5

ауф ЋЕ