Srpski književni glasnik

МОЈА ПОСЕТА КОД ТОЛСТОЈА. 123

Затим у истој књизи:

„ЈБуди се рађају и живе као неке подробности! Бога, које без Бога и немају смисла, и које се, стога, не могу уништити, — оне се могу изгубити из наших очију, али се не могу уништити“.

„Нема смрти, него постоји низ промена, које сам ја већ проживео,“ а најбоље тек имам да проживим“.

„За умирућег човека раскрива се нешто у тренутку смрти. „Ах, дакле то је!“ говори скоро увек израз лица самртниковог. Ми пак, који остајемо, не можемо видети оно што му се раскрило.

За нас ће се обелоданити у своје време“.

„Смрт је почетак другог живота“.

Напомињем да горње Толстојеве речи нису — литература, нису стилски украси лирских стихова, вешто сложени као игра ума и наслада слуха, но су оне сасвим прост израз његовог трезвеног осведочења; њима је он једноставно исказивао оно, што је својим реалним, трезвеним посматрачким даром видео и осећао јасно као дан.

Говорећи у једном писму из 1907 године о истим предметима, Толстој напомиње:

„Пишем вам то, мили пријатељу, не стога, што хоћу тек да вам одговорим, него стога, што знам, да је то истина — и по унутрашњем гласу, и по разуму, и по најнесумњивијем и најубедљивијем искуству; знам то тако исто поуздано, — не, још поузданије него то, да имам тело и да стојим на земљи“.

Него, кад је реч о ослобођењу, које је Толстој у то доба чекао, морам напоменути, да је он тада могао имати на уму и још једну врсту ослобођења, које је, у осталом, у врло блиској вези са овим, о којем смо горе говорили. Ја мислим на његово ослобођење од несносних му услова раскоши, која је владала у животу његове породице и у којој је он, не могући своју жену и децу оставити, и нехотице, силом околности, морао и сам учествовати.

Тужба на раскош у кући његове жене и деце — јесте један од сталних мотива у његовој преписци последњих два“ десет година, и он је непрестано смишљао, како би се могао

1 Детаљи... саставни делови... 2 У бесконачности — пре рођења (пробуђења) у садашњи живот. ПРЕВ,

,