Srpski književni glasnik

124 Српски Књижевни ГлАСНИК.

уклонити из несносних му услова раскошног живота, али тако, да не увреди и не ожалости жену и децу. Читаоцу је јасно, да је тај задатак било врло тешко решити, и Толстој, са великим болом у души и стидом пред сиромашним народом, остајаше све до 28 октобра 1910 у Јасној Пољани, да стрпљиво носи свој крст — крст живљења у условима раскоши.

Три месеца после моје посете у Јасној Пољани, ноћу 4 августа 1909, банула је у Јаснопољански дворац полицијска власт и позвала Толстојева помоћника Н. Гусева да за њом следује: — државна власт протериваше младог Гусева на границу Сибира за то, што је разашиљао по Русији Толстојеве, од полиције забрањене, списе. Кад је млади Гусев те ноћи ушао у Толстојеву собу, да се опрости са драгим учитељем, Лав Николајевић му рече:

— А ја, знате ли... ја вам нисам то говорио... ја мислим да бежим одавде.

„Ја бејах поражен“, вели Гусев.

— А куд мислите бежати, Лаве Николајевићур — питаше га Гусев.

— Не знам... Само — да бежим...

„Ја сам знао, — вели Гусев, — како је тежак био Лаву Николајевићу живот у Јасно; Пољани, у приликама раскоши посред окружујуће га сиротиње, знао сам и то, да је он остајао у тим условима никако не стога, што су му они били пријатни, него искључиво стога, што је у том видео своју дужност пред Богом...“

Ето, на какво је још „ослобођење“ могао помишљати Толстој, кад је споменуо ту реч. Но он није дуго чекао за својом слободом: кад је једнога дана дошао до сазнања, да _ човек, идући путем истине, често и нехотице мора учинити на жао својој околини, — он се уклонио из Јасне Пољане у нади, да ће се тако ослободити и од раскоши, и од „људске славе“, у којој је он већ одавна гледао нешто, што не треба да буде и што нарушава међу људима братске односе једнакости.

Кад седосмо за поменути округао, фине израде, сто, чији су ми сјај и грофовска елеганција нарочито упадали у очи, — мој поглед паде на артије, око којих се Толстој очигледно до мало час занимао. Прво ми упадоше у очи картонске корице, из којих су вирили рукописи. На корицама стојаше