Srpski književni glasnik

МОЈА ПОСЕТА КОД ТОЛСТОЈА. 195

крупним словима наслов: Дбшскаа мудросињ (Дечја мудрост). Из новинарских извештаја ја сам већ знао по имену за то ново, још нештампано Толстојево дело.: Знао сам, да је то низ краћих дијалога између деце и старијих, у којима Толстој истиче осведочену истину, да „детињство често држи у својим слабим прстићима истину, коју не могу да одрже људи у својим снажним рукама, и чији проналазак сачињава понос потоњих година“. (Џон Роскин). Ја сам очекивао много уживања за себе од толстојске обраде такве теме и обрадовах се при помисли, да је „Дечија мудрост“ можда већ готова и спремљена за штампу.

— А, дакле то је та „Дечја мудрост“ !.. рекох, ја спремајући се да замолим Лава Николајевића, да ми што више рекне о свом новом делу.

— А зар ви знате што о том мом спису» — запита ме Толстој, малко као изненађен.

Као што сам после из разговора са Д. П. Маковицким видео, Толстој се изненадио, што ја знам за његов нов нештампан спис стога, што је он помало веровао, да ће се новинари обзирати на његове молбе, да не пишу тако много о његовој личности и о његовим књижевним плановима и не довршеним делима. Он их је неколико пути последњих година молио за то, напомињући, да он није ништа бољи и важнији од милиона људи, о којима се ништа не пише. Он је чак из те новинарске граје и галаме око њега, из тих фотографа, фоно- и кинемато-графа, који га снимају, хватају његов гласи распростиру по свету — он је из свега тога сасвим озбиљно изводио закључак о својој неважности. „Тамо где се ради право важно дело — тамо свега тога нема“ — говорио је он не један пут последњих година. Но, као што рекох, он је ипак држао да није продро у јавност глас о „Дечјој мудрости“, коју је он са љубављу радио последњих година и крио од новинарског радозналог погледа. Кад тамо, а оно ето странац из сасвим далеког света зна за још недовршену књигу.

— Па... продро је већ глас о „Дечјој мудрости“ у штампу, — одговорих ја, у тренутку схвативши смисао Толстојевог изненађења и као извињујући се за нарушење тајне.

1 Оно је изашло ових дана у Москви, у збирци Толстојевих посмртних уметничких дела, која је издала Толстојева кћи Александра, у три књиге, у корист јаснопољанских сељака.