Srpski književni glasnik

128 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

да је он у оваким и сличним случајевима увек плакао, и тада, кад је располагао својом негдашњом дивовском снагом. У народној црној сиротињи, коју је Толстој као вековни сеоски становник, и сувише добро познавао, гледао је он своју личну несрећу, и никад се није могао умирити, гледајући, како се руски народ пати без земље, те и физички и морално пропада. Народна оскудица била је његова стална, тешка, лична брига, са ном је и издахнуо. Кад су га на самртном одру другови неки пут преносили због потреба преко собе, и опет га враћали на постељу, он је, прича Вл. Чертков, „лежећи на постељи и брзо дишући од издржаног напрезања, слабим гласом једаред рекао: „А сељаци, сељаци — како ли тек они умиру!“, — помишљајући на то, како сељаке у болести врло често нема ко да подвори, но су чак и на самртном часу без

икакве помоћи.! (Наставиће се.)

Јован МАКСИМОВИЋ.

ВАМПИРИЗАМ У РОМАНТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. (Крај). П Тај романтизам води своје порекло са разних страна, исто онако као што има разноликих и врло често супротних последица. Оно што се нас тиче, у кратко речено, то је зна чајно буђење укуса за хришћанску, феудалну цивилизацију Средњега Века и неуко, традиционално песништво „примитивног“ човечанства: вера у „преимућство гошшке над класиком у погледу нарави и фикције као инспиратору поезије“. Као што се зна, већ средином ХУШ века тај покрет почиње у Енглеској испитивањем народне прошлости, публикацијама прашљивих стародревних рукописа и прибирањем простонародних балада. „Старинарски дух улази из архитектуре и нумизматике у књижевност“, жали се један псевдо-класични песник из тог времена.

Под енглеским утицајем, а нарочито задахнут Персиевом

1 Толстој је то и описао својим снажним, уметничким и мисли-

лачким, пером у једном од својих последњих списа — у „Три дана у селу“ („ВЂетникђљ Европњ“, 1910).