Srpski književni glasnik

“

ВАМПИРИЗАМ У РОМАНТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 129

збирком Старих енглеских песама, Биргер ствара у Немачкој литерарну баладу, која репродукује једну од најкарактеристичнијих црта популарне баладе: ванприродни елемент.

Отуда, после Леноре (1773) вампир је могао ући у књи: жевност, и један славан писац отворио му је пут. Године 1797, Гете је написао своју Коринћанску невесту, „вампирску повест“ како је назива он сам (еште уатршасће Дезстећте),! узбуђујућу баладу, „где свака реч ствара ужас који расте“ и „показује, не објашњавајући је, чудесну страхобу ситуације“. Једна права вампирска оргија ту је описана у главној сцени, „најчуднијој што је икад људска машта могла у манитости да замисли“, где, о поноћи, девојка дететом заручена с младим паганином из Атине, затим хришћанка и калуђерица, устаје из гроба и јавља се свом веренику да с њим дели дарове Баха и Церере, у тој „мешавини љубави и ужаса где има у слици као неке погребне сладострасти“ и где „љубав чини савез са гробом, сама лепота не изгледа више друго до ужасавајућа приказа“ (госпођа де Стал):

Изгоњена сам из свога гроба

да тражим опет благо које ми је отргнуто, да волим још човека већ изгубљеног,

и да сишем крв његовог срца.

Кад је то учињено с њим,

морам ићи другима,

а млади људи подлежу увек моме беснилу.

Многи критичари су хтели видети у овој поеми једну песничку реконструкцију паганског света; али, по мишљењу Г. Стефана Хока, који се Коринћанском невестом специално бавио, основна садржина Гетеове баладе није ни у колико античка, већ, на против, модерна и, ствар збиља занимљива, потпуно страна личностима и декору. Данашња Грчка није без празноверице о бруколацима, али нису то биле студије о данашњој Грчкој које су Гетеу дале идеју о овој младој девојци која излази из гроба да сише крв своме драгану. Не-

1 Цитат код Г. Хока, наведено дело, стр. 66.

2 Исто дело, стр. 66—89. — Ипак, сви су изгледи да Г. Хок придаје овом мотиву већу важност но што га он у ствари има. Није нам погнато мишљење професора Алберта Лајцмана, једног од најновијих проучавалаца Гетових и Шилерових извора (А. Ре тапп, )џеЏет ги 83слаЏет ита бсоећћег Вападет, Вопп, 1911).