Srpski književni glasnik

130 Српски Књижевни Гласник.

мачки песник упознао се са вампиризмом из књиге дома Кал. меа и из неколико страна које је истом предмету посветио Фортис у свом Пушовању у Далмацију“ М доиста, треба се само сетити да је двадесет година раније, из истог дела, Гете превео нашу народну песму о Хасанагиници, као што ће се, доцније, помоћу ње, сетити вампира у другом делу Фаусша (стихови 7981, 8820 и тако даље). „У Коринћанској невесши, вели Г. Хок, Гете је заменио српско-угарске (!) костиме грчким, јер су му, после његовог путовања у Италију, ови последњи изгледали много више опште-човечански“.

" Коринћанска невеста није имала у почетку много успеха у Француској. Г-ђа де Стал, маколико да је била напредна у романтичарским идејама, није волела много ову баладу. Говорећи о њој у својој књизи О Немачкој, којом је хтела да представи Французима оригиналну и још непознату земљу са друге стране Рајне, она се брани од могућне читаочеве сумње у њен укус: „Ни у ком случају, вели она, ја немам намеру да правдам нити циљ овакве фантастичне баладе, нити саму баладу; али ми изгледа тешко не уочити имагинацију коју она претпоставља... Изван: сваке је сумње да чист и строг дух мора да осуди много што-шта у овој песми“.: Баронд Екстајн, главни уредник Кашолика, који је, после Клода Фориела, можда најинтелигентније у Француској ценио баладе страних народа, оптуживао је Коринћанску невесту, из разлога лако разумљивих, да је из основа неморална.“ Француски Меркур Х1Х века, лист ипак симпатично наклоњен смелостима романтичне школе, изјављивао је, у једној горкој критици превода Емила Дешана, да „ова песма нема ничег дирљивог за нас“.3 Госпођа Панкук, која је такође превела Коринћанску невесту на француски (1825), сматрала је алузије на вампиризам за ствар рђавог укуса и изоставила их кратко и просто. Зато је париски Монишор (22 октобар 1825) нарочито хвалио „вештину којом је Г-ђа Панкук ублажила неколико сирових тонова у бојама оригинала ове баладе“.

Међутим, у романтичарском таору . Коринћанска невеста

' Пе # Аџетадте, децхћете рате, сћ. ХШ.

# Е. Вајдепзрегсег, . В одтарћме стттдаие де боефће еп Етатсе, Рагјз, 1907, р. 198.

3 та.