Srpski književni glasnik

МИ 3 Пи > ДР ~ Е

ВАМПИРИЗАМ У РОМАНТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 181

сачувала је, чак и много година после, симпатије нове школе. Колико је нама познато, она је инспирисала песму Теофила Готје Жуше мрље, и његову вампиричку новелу Заљубљена покојница.

Други један велики песник удружио је своје име са овим истим предметом. После Гетеа, Бајрон, у својој песми Ђаур (18183), опева вампиризам о коме је стекао познавања не толико при својим путовањима по Грчкој и Албанији као што би се у први мах могло мислити, колико, као што се види из његових бележака и преписке, жудним читањем књига о мађији, окултизму, вештицама, старој науци и медицини! Зато на његовог мрачног хероја, Лејилиног љубавника и осветника, а Хасановог убицу, мусломанска мржња баца ово проклетство:

Али ти, подли неверниче! ти ћеш се повијати испод осветничке косе Монкирове;

и измаћи ћеш њој

само да дођеш да блудиш око престола Еблисовог; а огањ неугашен, неугашљив,

сагореваће твоје срце са свих страна.

Нити ће ухо моћи чути, нити језик исказати мучења тог пакла у коме ћеш бити затворен. Али прво, послана на земљу као вампир, твоја лешина уздићи ће се из свог гроба:

и онда ужасом испуњавати твоју околину,

и сисати крв целог твог племена:

твоје кћери, сестре, жене,

о поноћи ти ћеш сушити струју живота; гадићеш се гозбе, која по заповести силе мора да храни твоју живу лешину.л

Три године доцније, саставио се у вили Диодати на Женевском Језеру један мали круг енглеских романтичара, чији су чланови били Бајрон, Шеле и његова млада жена, доктор Вилием Полидори и М. Г. Љуис, писац чувеног романа Мо. наха, преводилац Леноре и један од оснивача „френетичког жанра“ у Енглеској. М Г. Љуис (1775—1818) сатански је уживао да пише књиге о мистериозним бићима, чије невероватне историје преплашени читалац прати са страхом који му не да да одахне; преводио је туробне скандинавске и немачке ба-

1 Тће Роећса! УРотка ој Тота Вутоп, Гопаоп, Јашез Етећ апа Со., п. а., рр. 15—16.

ож