Srpski književni glasnik

љ о

ВАМПИРИЗАМ У РОМАНТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 133

моћи очекивати!“: Доиста, у Позоришту Порт-Сен-Мартен, 13 јуна 1820 била је премиера Вампира, велике мелодраме од Шарла Нодје, Кармуша и А. Жуфроа, с музиком Александра Пићини. Дима-Отац, у то доба млад непознат песник, оставио је у својим Мемоарима један занимљив опис ове сензационе премиере и „вампирске грознице“ која је тада владала.“

Овај комад је „одвратан“, према суду Књижевног Консервашивца Виктора и Абела Хиго;5 „он приказује сцене које поштена жена не може да види а да не поцрвени, вели ЛПорманђанска Књижевност.“ Али је ипак комад имао успеха и цео је Париз хитао да га види. „Није било тада најмањег позоришта које није хтело имати свог Вампира, вели један литерарни историчар ове епоке; читав низ ових чудовишта излазио је из Бајрон-Полидориеве приповетке: у Водвиљу, Вампир од Скриба и Мелвила; у Позоришту Вариете, Три Вампира од Бразјеа, Габриела и Армана; нерачунајући ту многобројне пародије и карикатуре: Вамџира, мелодраму у три чина, текст од Петра Гробног, из Мртвачке улице, и једног Кадеша удареног вампиром од песника Дезожјеа“ У Књижевној Минерви за 1821 годину један сатиричар пева:

0! како волим да гледам где блуди тужни вампир, који не може да дише ако његова лепојка не издише ! Дивим се, гледајући га згуреног у гробу,

његовој узвишеној гримаси и гаврановском кљуну.

Читава серија мање-више духовитих сатира пратила је ове стихове: Јаков Кицош после представе Вампра, од неког М. А. Р.; Још један вампир, пили храбри војник излазећи из Порш-Сен-Маршена, од Емила Б.-Л; Божићни дарак једнога вампира, рукопис нађен на гробљу Пер-Лашезу, и тако даље.

Али, и поред ових пародија, вампиризам је остао дуже вре-

1 Сћ. Хофег, Мејатдег де шИетаћите ећ де стадаие, Рат, 1820, коте Т, р. 417.

8 А. ОПштаз, Мег тетотгев, Раг1а, 1852, Ћ. УП, рр. 163—813.

3 Сопзетодљеит иптпеталте, %. 1, 1820, р. 240. — Ипак, Виктор Хиго се ускоро помирио са овим жанром, као што ће се видети.

4 Гебтез поттатаввз, ћ. ХТ, р. 98,

5 Е. Езјеуе, Вутоп е! де тотатизте јтатсалз, Рах1в, 1907, рр. 77—78.

6 Навод Г. Фернана Балданспержеа у приказу моје тезе (Кетие детталпаие, Аесетђге 1911, р. 610).