Srpski književni glasnik

134 Српски Књижевни Гласник.

мена у моди: три године после премиере, Нодјеов комад још је привлачио свет у Порт Сен Мартен, као што ће га привлачити, двадесет и осам година доцније, у Позориште Амбиги, једна драма Александра Дима, где се понова васкрсава страшни лорд Рутвен.! Озбиљне књиге о вампиризму не беху мање бројне од шаљивих: за те три године (1320—1823), док је Шарл Нодје новом издању Лорда Рушвена додавао стручне коментаре, и издавао књигу Гтјетлапапа, један непознат писац штампао је Историју вампира и злодјејних духова; госпођа Габриела де Пабан писала књигу ЉПетотапа, или избор невероватних авантура, чудних прима, изванредних доживљаја о авешима, духовима и сенима, која је била продужење њене Историје духова и демона који су се показали људима. А.-Е. де Шатопали дао је нов превод Бајрон-Полидориевог Вампира, барон Ламот-Лангон Вампира, или Девицу из Угарске, а непознати писац Моћни сени, Паклене визије. Колен де Планси уређивао је читаву једну енциклопедију, Гаклениш речник, која садржи специалне чланке посвећене вампирима, дело значајно јер је то један од пет или шест извора којима се Виктор Хиго послужио при писању Богородичине Цркве.“

То је било доба када се љубавник шетао под прозором своје драге не са гитаром већ са мртвачком главом у руци. Односно ове црте романтичарских нарави, Г. Анатол Франс бележи ову занимљиву анегдоту :3 „Сент-Бев, у то доба од прилике, прими једнога дана извесну младу и славну даму |Жорж Сандовуј; она му предаде једну лепо препарирану мртвачку главу. Престругана лобања сачињавала је заклопац и отварала се преко једне шарке. Дама је била у њу ставила један прамен своје косе: „Предаћете ово А... [Алфреду де Мисеј,“

1 је Уатрге, дгтате ГапфазНдаџе еп 5 асјез еБ 10 Еађеаих, раг А. Рштаз еђ Апе. Мадпећ, гергезепје Је 30 десешђге 1851. — Једна немачка опера у четири чина: Вампир, речи од К.Г. Хезера, музика од Маршнера, приказивана је први пут у Лајпцигу 28 марта 1828. Пол Февал бави се једном историјом о вампиру у свом роману Вишез Тенебрас (1861) као и Лео Жубер у својој приповетци из српског живота је Уошкоавак, у подлиску листа је беде од 2 до 9 августа 1855. Позната је, најзад Бодлерова очајна песма Ге Уатрте, но она носи то име само у преносном значењу. :

2 Угећот Нидо, гесопг јаћев а 1 Есоге Хоттале зиретгеите, зопз Ја фтесбоп де Е. ВгипеЏеге, Рагја, 1902, |. 1, р. 245.

8 Апабоје Егапсе, Затте-Веиљсе ровте, р. 12.