Srpski književni glasnik

ВАМПИРИЗАМ У РОМАНТИЧНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. 135

рече она“. Теофил Готје оставио је интересантан опис романтичарских ручкова у овом стилу. „Скупљали смо се на Звезданом Тргу, код Грациана, у крчми код Црвене Воденице, где су се јели макарони и пило вино из мртвачке лобање. Красни и нежни Жерар де Нервал био је примио на себе да набави ову принадлежност. Донео је лобању неког тамбурмаџора коју је узео из збирке свога оца. Једна бакарна ручица од ормана утврђена у кост чинила је од ње врло угледан пехар“: Ду Пандемонпуму Филотеја О' Неди (Теофила Донде: и сопствена имена звучила су тада прозаично), песник Петрус Борел, чувен са својих екстраваганција, нариче за негдашњим данима кад је било слатко живети,

Кад се имало таласа лаве у крви, Вампиризма у оку, воље о бедру !=

“

Тај жанр лепо је приличио укусу једне прелазне епоке: из мржње према хладним и непомичним боговима и херојима класичким, млади романтици усхићавали су се варварском ми: тологијом. Песник из 1825 наслађивао се Биргеровом Лено-

_ ром, уживао у терору страшних сцена Љуисовог ЉМонаха,

гутао фантастичне романе Г-ђе Ратклиф и Ч. Р. Метурина. То објашњава порекло Нодјевој Смари, Хиговом Исландском Чудовишшу (1823) и Буг Жаргалу (1825), Балзаковим првим романима, пуним махните страве.3 То је припремило земљиште Хофмановим приповеткама које долазе око 1829 и, много доцније, утицају Едгара Поа и рафинисаном сатанизму Бодлеровом. У таквој атмосфери постале су Меримеове Гусле, које су, посматране у овом погледу, у исти мах њен израз и њена критика. Једном откривена, та ноторна мистификација разочарала је ентузиасте и, у главном, завршила историју вампиризма у романтичком покрету.

Војислав М. ЈОВАНОВИЋ.

1 Тћ, башег, Назгогте ди тотатћвте, рр. 50—51. # Рћ. О'Хедду, Кеџ е! татте, робхћев, Рата, 1883. 3 Ападте Ге Вгејоп, Ваггас, Гћотте е! 1 сите, Рата, 1905, рр. 57, 10.