Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. Ја

тово пророчка предсказивања о судбини Босне и Херцеговине, није ништа мање антиаустријско и плаховито но оно што су писали београдски листови 1908 године, приликом Анексије.

Било би природно помислити да се овај велики антиустријанац, који објављује рат и Немцима и Мађарима, окреће ка Словенству, и да, онако као људи из 1848, верује у словенску солидарност, у „славјанску мисао“, или да у илирским идејама, којима се у младости загревао, помишља на стварање једног југословенског блока, или, у крајњем случају, на српско-хрватско народно јединство. Као негатор Старчевић је апсолутан, без ограничења, без апелате: словенска мисао, илирство, југословенска идија, народна политичка српско-хрватска није. имала огорченијег противника од њега. Овај некадашњи илирац, „Славјанин“ и песник „мајке Славије велике“ из 1848 не само да одриче словенску мисао као политичку идеју, но иде право до неразумљивог и грубог презирања Словенства у опште, Словена као расе. Сло: венство, словенска узајамност, то су за њега, — који је иначе више но ико веровао у речи, и чија је сва политика вербалистичка и сентиментална — „празне рече“, „сањарије без свакога садржаја“, без „темеља у прошлости“, без „разлога у садашњости“, без „изгледа у будућности“, једном речју: „лудовање“. Он доказује, онако како се такве апсурдне ствари могу доказивати, да између Хрвата, Чеха, Пољака, Руса, Бугара, нема никаквог јединства, ни крвног, ни народног, ни језичног! Он је одсудан као сви фанатици и људи у лажним идејама: „Не има повестничног доказа, ни споменика, ни трага, да су Славјани били једно тело, један народ, једна особа, буди по крви, буди по језику, буди по држави, или да су имали буди какав народан језик, буди какво народно име“... „Славенство је чедо Аустрије, ова га је родила и одгајила, да се Пољаци, Хрвати и Чеси, пусте у сањарије, препустив своја права и своју особеност“... У својој заслепљености Старчевић прима најружније тумачење речи Словенин, оно које су дали германски „научењаци“ и мађарски шовинисти када су Словене проглашавали за нижу расу. За Старчевића Словенин је „опћенита еуропејска ријеч за назначити сужња“. Словенство је „оруђе сужанства“, а словенска идеја је издаја слободе, непријатељ цивилизације. „Мислите ли ви да се проти тој гердоби не буде сложити све што је крепостно,