Srpski književni glasnik

140 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

према Србима. Он није много праведнији и нежнији био ни према оним Хрватима чији је сав злочин био да нису делили његове идеје. Он је прокламовао да „најпогибељнији непријатељи Херватске нису ни Мађари, ни Немци, него сами Хервати“; он је своје политичке противнике Хрвате називао: „издајници Херватске“ „лупежи“, „пашчад“, „смрадна живина“. Нико горе од њега није писао о првим људима нове Хрватске, о Јелачићу, Штросмајеру, Рачком; за Ивана Мажуранића је говорио да колико је пута дахнуо, толико је пута вешала заслужио.

Антиаустријанац, антимађар, антисловенин, антисрбин, не противник но крвник и самим Хрватима који нису били његових назора, са коме је Старчевић мислио да ради, са ким и како да ствара велику и слободну Хрватску Тешко је замислити ишта нереалније и неполитичније но што су позитивне политичке идеје Анта Старчевића. Он је у пуној националној мегаломанији, толико да према њему наши романтичарски занесењаци шездесетих година изгледају ведре главе и трезвени духови. Хрвати су први народ на свету, изабрани народ, као Мојсијеви Јевреји у Старом Завету. „Ниједан данас живући народ Еуропе нејма у својој прошлости веће величанство него ли народ херватски“. Они су спасли европску цивилизацију од Турака, и од тада је „Еуропи позната десница Херватах“. Хрвати су ослободили Угарску, а Аустрију учинили великом. Благо оном уз кога су они; тешко оном против кога они буду! Ко је победио Аустрију 1859 на Солферину и Мађенти» Ни Французи ни Талијани. „Држање Херватах одлучило је последак рата“.

Како ће данас Хрвати да извојују своју слободу и уједињег Сваки други таквом питању приступио би крајње опрезно. Хрватским именом — рачунајући чак све католике у Хрвате крсти се само једна трећина целог нашег народа; у Хрватској их нема више од 6090; укупан број њихов, пре четрдесет година, када је Старчевић будан сневао, није био већи од два милиона. Како ће та шака потлаченог народа да изврши своје уједињење, а у исти мах противу Немаца, Мађара, Турака, без помоћи Срба, две трећине целога племена, и без ослонца на Словенство» Да ли се Старчевић нада на западну, либералну Европу, да за Хрвате стече оне симпатије које су имали Талијани, Пољаци и Мађари 2 Он суверено презире чињенице, бро-