Srpski književni glasnik

142 Српски Књижевни Гласник.

Естетика се најчешће бави филозофијом глуме: она има да да законе на којима се глума оснива. Поставивши их, она има, кад узме да се специјално бави само глумом, да иде и даље, и да их спроведе на драматургију у најширем смислу те речи; да их спроведе: на режију, на глумца (говор, изговор, карактерисање, држање, став, слушање, нема игра, стилизирање, и тако даље), на декор, на инсценацију. Одавде пак, диференцујући свако од тих питања, она може да идеу крајње специализације, и да додирује питања која додирују чисто технички део глуме. Овако, најшире схваћена глума, има три испитивача: естетичара-филозофа, научника, и теоретског режисера. у

У књизи о којој је реч, имамо прва два испитивача. Аугуст Стриндберг, са својих четрдесет година драмске службе и преко четрдесет драма које је написао, покушао је да, на крају своје каријере, да своје стедо у питањима глумачке уметности. Он је за то био један од најпозванијих. Четрдесетогодишње искуство једнога драмскога писца који је, великим делом, сам радио на „пизе еп зсепе“ својих дела и, уз то, врло добра глава за естетичке апстракције, дају му права да да своја мишљења по тим чисто естетичким питањима.

Још много раније, око деведесетих година прошлога века, у познатоме предговору Госпођице Јулшје, „натуралистичке трагедије“, Стриндберг је изнео своје схватање драме и глуме. Шире и дубље, после доста година, он је та питиња решавао и у Драмашургији.

Драматургија има пет делова: Глумачка Умешноста, „Ин- | шимно Позориште“, Исшориска Драма, Шекспир и Фаусш. Од тих пет разних врста драматуршког рада, ми ћемо се позабавити само првом, јер она додирује питања која су за глуму и глумце најважнија. Углавном, та питања се односе на _ схватање глуме, на њен однос према другим уметностима и, даље, на саставне делове глуме: изговорена реч, карактеристика, ставови, манир, стилизација, и тако даље.

Као још и стари Лесинг и, од данашњих, Карл Хагеман Георг Симел, Макс Десоар (с неким резервама), и други, и Аугуст Стриндберг глуму сматра за стваралачку уметност. Велики глумац је од истога „штофа“ од кога и велики филозоф, песник, драмски писац, романсјер или критичар. Насупрот многим естетичарима, он тврди да глума није имита-