Srpski književni glasnik

Р "ОД ин а а 4 (8

, х

146 | Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

посао. Због тога сам почео одговарати на те чланке у подлиску „Одјека“ за прошлу годину, и потом их прекинуо, да их ипак једном наставим. >

Док нисам почео писати тај одговор, Г. Вулић је био објавио шест својих чланака. Кад се одговор почео штампати, он је објавио и седми чланак. Потом су објављена још два: један засебно, јер му због његове садржине чак ни у „Делу“ није било места, а други у фебруарској свесци „Дела“ за 1911 годину. На оне раније чланке одговора ће бити тамо где је започео прошле године, а овде да се осврнем на три последња.

У УП чланку „критичар“ је навео низ навода из мојих књига да покаже како сам непотпуно преводио и изостављао поједине реченице из оригиналних текстова, и да тим утврди досад непознату теорију о писању Историје. по којој историчар не проучава изворе и факта у њима, да упозна тачну прошлост, него буквално преводи документе и из њих један став лепи на други. На том питању ја се нећу задржавати овде. То ће питање бити подробно претресено на другом месту, и све што се буде рекло за Вулићева ранија тврђења у том погледу, вредеће и за чланак УП.

Још мање има места освртати се овде на његов УШ чланак, који, онакав какав је, није се могао појавити у „Делу“. Он је пун грдње, простачких увреда и ординарних клевета. Садржина његова нема никакве везе с науком. Зато овде прелазим и преко њега. |

Али ћу се зато задржати на последњем чланку, који представља одговор Г. Вулића на мој одговор, у колико је од овога било изишло у подлисцима „Одјека“. Ту већ има питања, о којима се и може и о којима треба писати, јер су стварна, јер се тичу Историје.

Задржаћу се на том чланку осврћући се само на стварна питања. Оставићу, дакле, на страну сва критичарева чудна запиткивања, која паметну човеку и не падају на ум; оставићу на страну и његове „умне“ закључке: прећи ћу и преко штампарских погрешака у мојем одговору, у подлиску политичког листа, од којега по који пут ни једне коректуре нисам имао, али су одмах сутрадан исправљане при одштампавању у табаке — које је „критичар“ једва дочекао, да би порицао тачност факата тамо изнесених; прећи ћу и преко свих та-