Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 147

чака, о којима сам раније довољно рекао и на којима више није потребно задржавати се.

Та пак стварна питања, на којима ћу се задржати овде, и ако се тичу Историје, нису она крупна, за које је време да се и код нас узимају у претрес. Питања су, заиста, ситна, од ситних ситнија. М после њихова пречишћавања на овом месту, прошлост нашега народа неће бити јаснија: све ће остати на своме месту као и досад што је било, ниједан догађај неће бити јаснији него што је. Али ће зато и ово претресање ситних питања, која је истакао „критичар“, ипак бити несумњиво интересантан прилог за једно крупно питање: за пшшање о научном раду и о научном моралу у нас.

Ово питање није ситно. Напротив за научан рад код нас оно је врло крупно. Јер какви буду људи од науке и колико научнога морала буду имали у себи, у толико ће и напредовати прави научан рад. Без научнога морала не долази се до упознавања научне истине, сврхе сваком научном раду. За то питање надам се да ће ово претресање последњега чланка из „критике“ Г. Вулића бити интересантан прилог, јер ће се јасно као на дану видети да он, као представник једне научне гране на Университету и научни радник, није водио рачуна о том првом и најосновнијем захтеву за сваки научан рад. Њему исшина није била ни последња брига. Његов је чланак пун неистина, од којих једне потичу из потпуног непозћавања питања о којима пише, а друге су тамо нашле места само зато што није хтео да види истину. На тим неистинама заснован је и његов суд о вредности мојих расправа и студија, суд који више не брани само он, него и други „људи од науке“, који су га усвојили зато што и сами или не знају саму ствар или што тако хоће — што немају научнога морала као и критичар. Сви примери, које овде будем навео потврдиће ово што сам рекао.

-1, Говорећи о хронолошком распореду прилога мојој књизи „Црна Гора за Морејског рата“ Г. Вулић вели „да ти прилози треба да иду хронолошким редом“ па пита: „Па да ли су тако уређени бр. Ш која је од 1684 10 децембра по старом и ЈУ који је од исте године 19 децембра по новом“:

Критичар има права да тврди прво, па има права и да

1 Дело за фебруар 1911 год., стр. 301. 10%